Proleća 1952. godine „Slobodna Vojvodina” uvodi gotovo svakodnevnu rubriku „Novosadska hronika”. A o čemu su čitali tadašnji poštovaoci tadašnje štampe?
Jedna od udarnih vesti u martu i aprilu bilo je ubrzano uređivanje gornjeg platoa Petrovaradinske tvrđave, nakon kojeg su sugrađani njome napokon mogli slobodno da se prošetaju, pa i da sednu u letnji restoran na terasi prema reci, otvoren 1. maja. Čuveni pijani sat na kuli Svetog Luja, poklon carice Marije Terezije, ali i zaštitni znak Novog Sada i Gibraltara na Dunavu, najzad je popravljen. Na to je čekao od 1943, kada je oštećen prilikom udara groma. Od istog datuma najmlađi čitaoci dobili su na jednoj stranici podlistak „Dečja Slobodna Vojvodina”, koji je izlazio četvrtkom.
Nešto kasnije, 23. maja, objavljena je opširna informacija koja je obradovala mnoge građane, piše hroničar Vladimir Vrgović: „Četiri lokalna preduzeća dobila su dozvole, a to znači ’bankarske linije’, u vrednosti od 35 miliona dinara, sa pravom da odobravaju potrošačke kredite”. A samo godinu dana ranije ukinute su karte za sledovanje hrane i ostale robe, dok je „Slobodna Vojvodina” skoro zaustavila štampu zbog nestašice hartije! Odjednom im je bilo dostupno gotovo sve: na kredit od 12 meseci kupovali su posuđe, vunene tkanine, staklenu, porcelansku i polivinilnu robu, dok su štednjake, frižidere, radio-aparate, bicikle, metalne krevete i madrace otplaćivani dve godine, a nameštaj tri. Za uplatu u gotovom učešće je bilo od 10 do 30 odsto.
Tokom 1952. u novosadskim bioskopima mogli su se pogledati Diznijev crtani film „Snežana i sedam patuljaka”, vestern „Vinčester 73” sa Džejmsom Stjuartom, Šeli Vinters, Rokom Hadsonom, Tonijem Kertisom i drugim holivudskim glumcima, „Mesto pod suncem”, gde glavne role igraju Montgomeri Klift i Elizabet Tejlor, te meksički „Jedan dan života”, ostao u sećanju po pesmi „Mama Huanita” i sceni koja bi rasplakala čitavu publiku.
Tekst o petom kupaču u toj sezoni koji se udavio na Bećar štrandu objavljen je 10. jula.
Jedna od novina bilo je osnivanje „Tržnice”, koja će voditi računa o četiri postojeće pijace: Ribljoj, Futoškoj, Temerinskoj i Žitnoj. Odlučeno je da se sve betoniraju i asfaltiraju do kraja godine, te da imaju jednake tezge sa nastrešnicama, pogodne i praktične i za prodavce i kupce, a ujedno lepe. Osim što je uveden vodovod, Riblja pijaca je dobila novu lokalnu autobusku stanicu sa polaskom za Srem.
Odbor za komunalne poslove predložio je da se zabrani saobraćaj za sva vozila Ulicom Aleksandra Rankovića (danas Kralja Aleksandra) i delom Bulevara maršala Tita (Modene) jer se od šetača ionako ne može proći.
Na svojoj sednici 7. avgusta Gradski narodni odbor menja nazive ulica: Jovana Grčića postaje Raška, Ruska je preimenovana u Rusinsku, Tarasa Ševčenka je „zamenio” Jovan Popović, dok je nova ulica iza Dunavskog kupatila iliti današnjeg Štranda krštena kao Istarski kej, ali grad nema novca za nove table.
Odlučeno je da Tvrđava dobije zoološki vrt, što je i učinjeno, te su se početkom marta 1953. pojavili prvi stanari – košuta i lane.
Leta 1952. osnovan je Kino klub „Novi Sad” sa bioskopskom salom u Maršala Tita 25 (nekada „Korzo”, a danas dvorište Zmaj Jovine 4), gde je ulaznica koštala deset dinara.
Intenzivira se izgradnja Malog vodovoda na Keju i pored Riblje pijace, a 8. novembra u „Slobodnoj Vojvodini” piše da su radovi na rušenju stare zgrade Matice srpske, prekoputa Tanurdžićeve palate, u punom jeku. Mesec dana kasnije i to će biti okončano, a na istom mestu počeće izgradnja nove robne kuće.
Te godine 20. novembra osniva se Radnički univerzitet sa zadatkom da se neformalno bavi dopunskim obrazovanjem građana i širenjem kulture. Tamo je i decenijama kasnije na hiljade Novosađana pod povoljnim finansijskim uslovima učilo strane jezike, a manje je poznato da je ova ustanova bila akter kinofikacije u obližnjim selima. U Sremskim Karlovcima takav bioskop vodio je Matija Kenig, a radi izvanrednog repertoara rado se putovalo i iz Novog Sada.
U impresumu „Slobodne Vojvodine” pojavilo se ime Radomira Radujkova, novog direktora, koji je odlučio da listu nadene neutralno ime, a osim komunalnih i agrarnih tema, uveo je nove i vedrije, te zaposlio nekoliko mladih novinara, čime je tiraž znatno porastao. Tim povodom, 29. novembra odštampani su obrasci za anketu o promeni naziva, a prva nagrada za „kumovanje” bila je 10.000 dinara. Fina svota ako se ima u vidu da je u avgustu 1951. kilogram svinjskog mesa koštao 220-230 dinara, a autobuska karta i novine pet. Čitaoci su već 28. decembra obavešteni da će od 1. januara 1953. prelistavati „Dnevnik”.
dnevnik
