Zova je ove godine ranije procvetala zbog nešto toplijih dana, a savet je da se iskoristi njene lekovite moći i izuzetno prijatan miris i napravite božanstven sok koji je idealan osvežavajući napitak, a uz to i neprocenjivo zdrav!
Tradicija pravljenja soka od zove potiče iz davnih vremena, od naših predaka koji su otkrili neverovatne lekovite moći zovinog sirupa.
Naši preci smatrali su da je zova jedna od najlekovitijih biljaka na svetu, a kasnije su naučnici potvrdili da jeste ističući da sadrži velike količine flavonoida, karotena, vitamina A, B i C. Do sada je poznato da zova leči grip, zapušene sinuse, bronhitis, astmu i alergije. Takođe, dokazano je da sok od zove popravlja imunitet, a pomaže i kod dijabetesa i zatvora.
Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše telo od oštećenja. Zbog toga se zova koristi u lečenju degenerativnih bolesti i kao prevencija karcinoma.
Veliki je saveznik u sprečavanju gripe i prehlade jer jača imunitet. Osim toga, zova ima antivirusno i antimikrobno delovanje.
Ako osećate da ćete dobiti gripu, popijte čaj od osušenih cvetova zove ili jednostavno pijte domaći sok od zove. Ova biljka je korisna kod astme i upale disajnih puteva, jer olakšava disanje i pomaže kod iskašljavanja.
U proleće cvet zove možete koristiti kao sredstvo protiv polenskih alergija. Ona ima i detoksikacijsko delovanje jer pospešuje izlučivanje toksina iz limfnih žlezda.
Ova biljka može pomoči kod akni, čireva, konjunktivitisa i kožnog osipa. Osim kao laksativ, deluje i kao diuretik te doprinosi zdravlju bubrega. Koristi se u stanjima gde je potrebno jače znojenje.
Zbog tih svojih laksativnih, diuretičkih i detoksikacijskih svojstava odlična je kao pomoć u mršavljenju.
SOK OD ZOVE – RECEPT: Berba ovih cvetova se vrši po sunčanom i suvom vremenu kada je zova u punom cvatu. Veoma je bitno da nađete procvetalo drvo zove koje je udaljeno od ulice ili nekog vida zagađenja. Cvet po cvet berite i stavljajte u kesu kako bi se sačuvala njihova čistoća i svežina.
Potrebno je: 20 cvetova zove, 1 litar vode, 800 g šećera, sok od 1 limuna.
Priprema: U 1 litru hladne vode potopiti 20 cvetova sveže zove. Neka stoji na hladnom mestu, ali ne u frižideru, 24 sata. Procediti, dodati 800 grama šećera i sok od 1 limuna i ostaviti da odstoji još 24 sata. Povremeno promešati, da se šećer rastopi. Procediti kroz duplu gazu i sipati u boce.
Ovaj sok se pije razređen sa vodom, a možete koristiti i mineralnu gaziranu vodu za pripremu soka.
Legenda o drvetu zove
Legenda kaže da je neki car Trojan imao kozije uši. Kada je došao berberin da ga brije car mu plati u zlatnicima kako nikome ne bi pričao za njega i kozje uši. Berberin pristade, ali vremenom poče bolovati jer nikome nije smeo da kaže svoju tajnu. Tada odluči da ode u polje iskopa jednu rupu i u nju tri puta reče: “U cara Trojana kozije uši!”
Kada je završio on zakopa rupu i bi mu lakše. Ali kako prođe neko vreme iz te rupe izniče drvo zove, a čobani koji tuda prolaze naprave od nje svirale i kako su svirali umesto muzike se čulo:
“U cara Trojana kozije uši”. Tako su svi saznali za carevu tajnu.
Po ovoj legendi je drvo zove bilo dugo poznato.
opanak.rs/stil.kurir.rs
