S kakvim su se nestašlucima i porocima đaka susretali profesori Srpske pravoslavne velike gimnazije u Sremskim Karlovcima u prošlosti, a koji se bitno ne razlikuju od današnjih, dokaz je pismo koje je uprava škole uputila karlovačkom Magistratu 22. februara/6. marta 1863. godine tražeći pomoć oko rešavanja nemilog slučaja jednog đaka iz Kovina.
Iz tog dokumenta da se zaključiti da je nestao učenik VII razreda gimnazije Andrija Marković iz Kovina, o čemu je škola izvestila roditelje i ustanovila kako nije ni kod kuće. Obavivši istragu u saradnji s mesnom policijom, škola je utvrdila da iza svega stoji kocka. Naime, nekoliko dana ranije taj učenik je u pošti podigao pismo sa parama koje mu je otac poslao, i uveče između 8 i 9 sati viđen je u krčmi „Kod duvandžije“ gde je večerao. Posle večere je, kako se navodi, „za karte seo i do posle ponoći sa nekim ljudima odavde čija su imena mesnoj policiji poznata, se kartao i sve novce potrošio“.
Tim dopisom škola je zapravo tražila da se ispitaju svedoci kako bi se ušlo đaku u trag dok mu roditelji ne dođu.
Upravnik Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima dr Žarko Dimić kaže da se u fondu Karlovački magistrat može naići na mnoge životne situacije, poput ove, koje su pre vek i po – dva izazivale iste probleme kao i danas.
– Vreme prolazi, ali se malo toga menja, reklo bi se – kaže Dimić. – Iz ovog dokumenta vidimo slučaj đaka gimnazije koji je bio sklon kocki, ali nažalost, nije bio jedini. Oko toga se digla velika halabuka u školi. Roditelji su saznali, on nije mogao da plati troškove i doveo je sebe u opasnost da napusti školovanje. Kocka je uzimala maha pogotovo što je među kockarima bilo dosta prevaranata. Kao i danas uostalom. Ne mali broj mladih se odavao kocki kao zabavi i u to vreme. Malo toga se promenilo za 150 godina.
Čest porok bilo je i pijančenje. U velikom broju dokumenata, ističe Dimić, spominje se šenlučenje i pijančenje đaka gimnazije.
– Kazne za to bile su stroge. U početku su za pijančenja đaci kažnjavani tzv. malim zatvorom koji se sastojao do nekoliko dana pritvora u gimnaziji, a kasnije, ako bi se nastavilo, bili bi izbacivani iz škole. To je bila mera nimalo popularna i laka. Pratio ih je loš glas, karijera im je prekidana zbog ponašanja, a da bi se upisali u neku drugu školu morali su imati papir o dobrom vladanju – priča Dimić.
A kako i da se ne odaju pijančenju kada je iskušenja bilo na svakom koraku. Po rečima našeg sagovornika, u Karlovcima je posle Majske skupštine bilo 48 kafana na 5.500 stanovnika. Tome treba dodati 365 laguma u kojima je uvek bilo vina i rakije, a ne treba zaboraviti ni da je svaka kuća imala vinograd, što znači da je alkohol bio na dohvat ruke.
– Javni i društveni život se tada vodio u kafanama. Čuvena je bila krčma „Kod zelenog drivjeta“, za koju sam ustanovio da se tako zvala po krčmi u Požunu gde je čuveni profesor Karlovačke gimnazije, književnik i upravnik biblioteke Pavle Marković Adamov studirao. Mnogi požunski đaci su pričajući o njoj nametnuli to ime krčmi u Karlovcima. Bile su dve-tri kafane u kojima su radile animir dame. Takve su bile krčme „Kod dva pištolja“, na današem Trgu Branka Radičevića 7, „Kod Apla“ i na Pivari. Krčma na Pivari je bila najžešća u tom smislu jer je bila na ulasku u Karlovce. Kada padne veče, oko 21 sat, spuštala se rampa i nije se moglo do jutra ući u mesto. Nalazila se uz poznatu Šoberovu pivaru. Animir dame su bile prihvaćene, pregledao ih je redovno gradski fizik, odnosno lekar, ali su bile na lošem glasu kod žena – napominje Dimić.
Nasuprot njima bilo je i onih koje su se najstarijim zanatom bavile ilegalno, pa se u izveštajima gradskih fizika nailazi na evidentirane slučajeve polnih bolesti, od kojih su mmnogi ugledni Karlovčani stradali. Od tog poroka ni đaci nisu bili izuzeti, iako im je bio zabranjen.
Bilo je na pretek i bezazlenih nestašluka. Takve su krađe grožđa iz vinograda. Postoji dosta anegdota u vezi s tim događajima. Prijavljivali su vlasnici vinograda đake, a oni su se vešto „vadili“. Mada im je pomalo i gledano kroz proste. Poznat je slučaj kad su đaci-đavoli pričali čoveku čiji vinograd su „oplevili“ na latinskom. Kada ih je prijavio u gimnaziji direktor ga je pitao šta su mu deca rekla, a on je odgovorio da ništa nije razumeo.
dnevnik.rs
