Evropski gradovi, posebno oni na zapadnoj polovini kontinenta, generalno su sjajna mesta za život. Većina tih gradova godinama su u vrhu liste “najboljih za život”, čak i pored svih promena na ekonomskoj karti sveta. Taj deo Evrope i dalje ima najviše gradova među deset najboljih u svetu, a na ovogodišnjoj listi našao se i naš Beograd.
Svake godine, EIU, “sestrinska kompanija” renomiranog britanskog magazina “The Economist” procenjuje “pristojnost za život” gradova širom sveta merenjem u 5 kategorija: kultura i životna sredina, obrazovanje, zdravstvena zaštita, infrastruktura i stabilnost.
Ove godine se vrh liste nije značajno menjao. Beč je zadržao svoje mesto najprikladnijeg grada na svetu za život, sa 98,4 od mogućih 100 poena u EIU indeksu. Kopenhagen, Cirih i Ženeva su bili drugoplasirani, dok su Budimpešta, Prag i Bratislava imali najveće ocene u istočnoj Evropi.
Beograd se našao na listi gradova koji su najviše poboljšali svoje rezultate u 2022. godini, pored Bratislave, Bukurešta, Varšave i Štugarta. Kako su naveli u istraživanju uglavnom zbog viših standarda zdravstvene zaštite.
Najveće iznenađenje ove godine je to što, i pored toga što ih je najviše na listi, evropski gradovi beleže i najveći pad. Ovo ima više veze sa poboljšanjima gradova van “starog” kontinenta, nego sa problemima u Evropi.
Edinburg je pao sa 23 mesta u globalnom poretku, više nego bilo koji drugi grad. Ali, njegov indeksni rezultat je opao za manje od jednog poena. Rangiranje drugih britanskih gradova, uključujući Mančester i London, takođe je palo.
Život u Londonu, pao je na listi za 12 mesta, a zapravo je postao bolji. Ali, rezultati vanevropskih gradova koji su rangirani su se više poboljšali.
U nekoliko slučajeva evropski gradovi su ipak postali gori za život. Indeksi stabilnosti, koji prate kriminal i građanske nemire, pogoršali su se u nekim gradovima. Prošlogodišnji neredi u Stokholmu, izazvani planovima ekstremno desničarske grupe da spali kopije Kurana, pomogli su da se glavni grad Švedske pomeri za 22 mesta na rang listi EIU, što je drugi najveći pad na globlanom nivou.
Ocena stabilnosti je takođe pala u Atini, a nestabilnost u vidu rata koji protiv Ukrajine vodi Rusija je logično oborila ocenu Kijeva. Šumski požari i toplotni talasi ovog leta učinili su i da delovi južne Evrope izgledaju pakleno, a ne rajsko. Moguće je da će to uticati na rezultate za život naredne godine. Ali, prema EIU, kontinent ostaje deo sveta koji je najprikladiniji za život.
(Kurir.rs/The Economist)
