Nije tajna da su brojne političke ličnost, uključujući i predsednike država imali svoje dvojnike. Strah od atentata i brojni protokoli bezbednosti su uslovili da su bojne službe bezbednosti primenjivali i ovu tehniku zaštite važnih ličnost.
Naša nova priča vodi nas ponovo u Sovjetski savez. Heroj ovog članka je Feliks Dadajev, rođen 1923. u Dagestanu . U svojoj vojnoj karijeri stigao je do čina general-potpukovnik, a bio je i veteran Velikog otadžbinskog rata, heroj socijalističkog rada, profesor, akademik, nosilac ordena Zlatne zvezde slave otadžbine i mnogih drugih priznanja.
Manje poznata je činjenica da je ovaj rođeni Dagestanac, neverovatno ličio na Josifa Staljina, neospornog lidera Sovjetskog Saveza. Zbog te fizičke sličnosti, NKVD ga je regrutovao da postane Staljinov dvojnik. Dadajev je zatim prošao opsežnu fizičku obuka a usavršio je kako da imitira Staljinove manire i obrasce govora.
Njegov zadatak je bio jasan, da zameni Staljina tokom javnih nastupa u slučaju mogućeg pokušaja atentata. Pored znatne razlike u godinama, visini (Staljin je bio viši dva centimetra) i težini (Dadajev je morao da se ugoji 11 kilograma), Dadajev je uz pomoć šminke uspevao da zameni velikog vođu.
Međutim, nakon Staljinove smrti 1953. godine, Dadajeva više nije bio potreban partijskoj vrhuški. Kasnije je bio na kratko uhapšen u sklopu akcije čistke Staljinovih ljudi od poverenja. Međutim, nakon nekoliko meseci pušten je i dozvoljeno mu je da se vrati kući u domovinu. Nakon povratka u rodni Dagestan, nastavio je svoj život. Pronele su se i lažne glasina da ga je KGB pogubio ili zatvorio, ali istina je bila mnogo manje dramatična.
Prema rečima Dadajeva ćerke, koja je razgovarala sa ruskim medijima nakon njegove smrti 2003. godine, njen otac je živeo miran život u Dagestanu nakon završetka karijere u KGB-u. Radio je kao telefonski tehničar, a u slobodno vreme je voleo da igra šah. Nikada nije pričao o tome da je Staljinov dvojnik, čak ni svojoj porodici. Sve do 1996. godine kada je skinuta oznaka tajnosti i ukinuta zabrana istraživanja niko nije ni slutio o njegovom dodatnom angažmanu. Tada je njegova porodica saznala za tajnu, da je njihov otac u stvari bio Staljinov dvojnik. Senzacionalna činjenice Dadajeve biografije bile su navedena samo u njegovom ličnom dosijeu, pohranjenom u tajnoj arhivi KGB-a.
Dadajev se kasnije prisećao:“ U mladosti sam bio strašno sličan vođi svih naroda, tako da su me neki zadirkivali i zvali po Staljinu. Pravio sam se nezadovoljan, ali sam se u dubini duše ponosio svojom sličnošću sa velikim ocem naroda“!
Negde oko 1943. čekisti su se zainteresovali za njega… Posle nastupa, ljudi u civilu su mu prišli i bez objašnjenja ga poslali na tajni specijalni let za Moskvu. Smešten u jednoj od seoskih vikendica, a tada su mu službenici NKVD-a objasnili šta žele od njega.
Dadajev je takođe rekao da je: „Staljin je imao četiri dvojnika. Koba se plašio pokušaja atentata. Stoga su sva putovanja pažljivo planirana. Na primer, svi znaju: vode Josifa Visarionoviča, na primer, na aerodrom ili u taj i takav grad. Ali u stvari, iz Kremlja izlazi dvojnik, ulazi u kola. Ljudi ga vide, misle da je ovo Staljin. A pravi Staljin u to vreme tiho se vozio sasvim drugim putem. A za to su znali samo oni koji su radili na ovoj operaciji.“
Život pripadnika tajnih službi uvek je bio skopčan sa velikim izazovima i opasnošću ali takođe i velikom tajnošću. U njih svakako spada i priča o Feliksu Dadajevu.
Autor: Petar Đurđev
