Nedugo posle ponoći, 26. aprila 1986. godine, dogodila se nuklearna katastrofa, koja je zauvek promenila čovečanstvo.
Tačno u 1.23 sata, usled niza nepravilnosti i nestručnog rukovanja, dogodila se eksplozija na četvrtom reaktoru nuklearne elektrane “Lenjin”.
Do eksplozije je došlo usled nepažnje operatera koji su pokušali da izvedu test reaktora.
Jezgro koje je bilo izloženo, emitovalo je ogromne količine radijacije, koja se proširila Evropskim kontinentom. Svakog sata izbijala je radijacija jednaka jačini nuklearne bombe bačene na Hirošimu! Ekvivalent zračenja iz elektrane je 400 puta veći od radijacije, koja je nastala posle eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju zajedno!
Iste noći u atmosferu je otišlo 50 tona uranijuma, a naknadno još 70 tona kao i 900 tona visoko radioaktivnog grafita, izazvavši više od 30 požara.
Požar na jezgru je zatrpan borom, nekoliko dana potom, kada je već načinjena nepovratna šteta. Iz neposredne blizine nuklearke evakuisano je 150.000 ljudi iz 70 sela. Dotatnih 200.000 ljudi napustilo je svoje domove iz šire zone oko nuklearke. Trajno je evakuisan i grad Pripijat, koji se nalazi u blizini elektrane. Život u njemu neće biti moguć još hiljadama godina.
Zabranjena zona oko elektrane i dalje 37 godina nakon tragedije, je opasna po ljudsko zdravlje i živote.
Odeća vatrogasaca koji su gasili požar,a koja se nalazi u podrumu bolnice u Pripjatu i danas zrači radijaciju! Ona je viša od 100 puta od dozvoljene. Sovjetske vlasti danima nisu izdavale upozorenje, niti govorile da je došlo do eksplozije. Tek kad je radijacija stigla do zapadne Evrope i kad su snimljene fotografije uz pomoć satelita, sovjetske vlasti priznaju da je došlo do katastrofe. U saniranju štete izazvane eksplozijom, učestvovalo je vise od 600.000 ljudi – vojnika, radnika, inžinjera, civila.
Ljudske žrtve
Do danas, zvanični podaci govore da je u eksploziji i od posledica radijacije, stradalo 35 ljudi. Radnika elektrane i vatrogasaca. Međutim broj žrtava od posledica radijacije tokom 37 godina, meri se u stotinama hiljada ljudskih života. U zonama visoke radijacije u Ukrajini i Belorusiji, ostalo je da živi vise od 2,5 miliona ljudi. Pojedine procene govore da je tokom 20 godina nakon eksplozije, od posledica radijacije umrlo vise od 500.000 ljudi. I danas su česte bolesti karcinoma i leukemije u ovim oblastima, a povećan je broj smrtnosti i deformiteta među decom. Tela pojednih radnika elektrane, koji su stradali u eksploziji nikada nisu pronađena i oni su ostali da večno počivaju ispod reaktora broj 4.
Černobilj danas
Zona od 20 kilometara od elektrane i dalje je zabranjena i nazvana je “zona smrti”. U njoj je drastično smanjen broj životinja, biljaka i insekata.
Na reaktoru 3 je tokom 1990. godine izbio požar i taj reaktor nikada potom nije vraćen u funkciju. Elektrana je zvanično prestala sa radom 2000. godine.
Čelični sarkofag, postavljen je 2019. godine iznad reaktora broj 4, koji još uvek emituje radijaciju. Srkofag je koštao 2.2 milijardi dolara i predviđeno je da traje 100 godina.
Nuklearna elektrana ponovo se našla u fokusu svetskih medija 2022. godine, kada su je zauzele ruske trupe. Međutim Rusi su se ubrzo povukli iz nje.
Černobilj je najveća nuklearna katastrofa, koja će večno opominjati čovečanstvo na veliku moć atoma i atomske energije. Poslednji predsednik SSSR-a, Mihail Gorbačov, izjavio je 2006. godine “Da je katastofa u Černobilju jedan od glavnih razloga raspada SSSR-a”. Stvarnu cenu u ljudskim životima verovatno nikada nećemo saznati…
vojvodinauživo.rs
