Aktuelni predsednik SAD, Džo Bajden je objavio da odustaje od predsedničke trke, što je seizmički trenutak ne samo za ovogodišnje predsedničke izbore već i za američku istoriju.
Nedeljama je već u Americi glavna tema zdravstveno stanje američkog predsednika. Govori se o tome da li je i koliko sposoban za nastavak mandata, mnogi su ga javno pozvali da odustane od reizbora. Iako je delovalo da Bajden takvu odluku nikada neće doneti, sinoć je iznenadio čitav svet.
I šta sad?
Nije slučaj bez presedana da aktuelni predsednik ne ide na reizbor, ali sve ono što okružuje Bajdena, počev od brige za njegovu fizičku i mentalnu sposobnost da obavlja funkciju pa do obima kampanje uvodi SAD na do sada neispitanu teritoriju.
Postoji mnogo pitanja i mnogo nepoznanica o ovom jedinstvenom trenutku. Evo šta znamo do sada.
Da li je Bajden i dalje predsednik?
Da. Dok je Bajden najavio da se povlači sa liste demokrata, to ga ne smenjuje sa funkcije. Bajden je i dalje predsednik SAD sve dok ne bude inaugurisan novi u januaru, ili dok sam ne odluči da se povuče sa te funkcije u nekom trenutku. On je u svojoj izjavi na društvenim mrežama objavio svoju odluku da će završiti svoj mandat.
– I dok je moja namera bila da tražim reizbor, verujem da je u najboljem interesu moje stranke i zemlje da se povučem i da se fokusiram isključivo na ispunjavanje svojih dužnosti predsednika do kraja svog mandata – napisao je on.
Ko je sledeći demokratski kandidat?
Bajdenova podrška potpredsednici Kamali Haris daje joj veliku prednost u borbi za nominaciju, ali to još ne znači da je njen izbor siguran. Iako se Bajden suočio sa samo nominalnim protivljenjem na demokratskim predizborima i pobedio je na skoro svim takmičenjima, on još uvek nije bio zvanični kandidat stranke i ne može da donese jednostranu odluku.
Uopšteno govoreći, kada Amerikanci glasaju na izborima, oni ne glasaju direktno za kandidata, već pokreću proces koji će na kraju poslati delegate na nacionalnu konvenciju stranke. Ti delegati su ti koji zvanično biraju kandidata — a konvencija demokrata još nije održana.
Demokrate će održati konvenciju u Čikagu od 19. do 22. avgusta, a ono što je trebalo da bude “krunisanje Bajdena” sada postaje otvoreno takmičenje na kojem gotovo 4.700 delegata ima odgovornost da izabere Bajdenovog naslednika, piše AP.
Ko može da se kandiduje za nominaciju?
Kandidat za predsednika tehnički može postati svako ko dobije najmanje 300, ali ne više od 600 potpisa delegata, a delegati mogu da podrže samo jednog kandidata.
Pošto delegata ima 4.700, to znači da bi broj kandidata mogao da bude 15, ali realno njih će biti mnogo manje, navodi Politiko. Delegati na konvencijama tradicionalno glasaju za kandidata koji je dobio primarne izbore ili kokuse u njihovim državama.
Bajden je dobio podršku najmanje 3.896 delegata, a iako sadašnja pravila stranke mu ne dozvoljavaju da ih preusmeri drugom kandidatu, njegova podrška Harisovoj nesumnjivo će imati uticaja.
Ko su delegati i kako funkcioniše prozivno glasanje?
Od 4.700 delegata na konvenciji, nešto manje od 4.000 su „zavetovani“ delegati koji su nagrađeni prema rezultatima predsedničkih predizbora ranije ove godine. Bajden je osvojio oko 95 odsto njih.
Postoji još otprilike 750 „automatskih“ delegata — grupa koja je nekada bila poznata kao „superdelegati“. Oni su izabrani zvaničnici, partijski lideri i bivši svetitelji, poput bivših predsednika (Barak Obama, Bil Klinton, Džimi Karter) i bivših predsednika demokratske stranke.
Nakon kampanje 2016, ovim „automatskim“ delegatima je oduzeta uloga u prvom krugu glasanja i mogu glasati za kandidata samo u narednim krugovima ako nijedan kandidat ne dobije većinu na prvom glasanju – ili ako se to pravilo odustane, kao što je bio slučaj 2020. kada je Bajden imao podršku većine obećanih delegata.
Postoje pitanja da li će DNC nastaviti sa tim planom sada kada je Bajden završio svoju kampanju. Ako se umesto toga glasa na podijumu konvencije, pravila DNC predviđaju 20 minuta govora za nominovanje za svakog sertifikovanog kandidata pre prvog glasanja.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova na tom prvom glasanju, automatski delegati se pridružuju glasanju za drugi krug — i glasanje se nastavlja sve dok većina kvalifikovanih delegata ne glasa za određenog kandidata.
Taj kandidat zvanično postaje nominovani „po završetku govora o prihvatanju“, prema pravilima Demokratske stranke.
Šta je sa kandidatom za potpredsednika?
Funkcionalno, predsednički kandidat bira svog kandidata. Ali još uvek postoji DNC proces, i u suštini je identičan proceduri predsedničkog nominovanja sa jednom velikom razlikom: automatski delegati mogu da glasaju na prvom glasanju.
Da li se ovo ikada ranije desilo?
Većina modernih predsednika traži drugi mandat, ali uvek ima izuzetaka.
Poslednji predsednik koji je odustao od kandidature za reizbor bio je Lindon Džonson, čije je širenje Vijetnamskog rata 1960-ih podelilo Demokratsku stranku, ali je on tu odluku saopštio u martu 1968. osam meseci pre izbora.
Podsetimo, u izjavi podeljenoj na društvenoj mreži X, Bajden je rekao da je “u najboljem interesu njegove stranke da se povuče i da se fokusiram isključivo na ispunjavanje svojih dužnosti predsednika do kraja svog mandata” – napisao je on.
Šta je Tramp rekao nakon što se Bajden povukao iz kampanje.
Ko bi mogao da zameni Bajdena i postane novi rival Donalda Trampa, pročitajte u odvojenom tekstu.
(Politiko/Blic)
