Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja svetog sveštenomučenika Antinogena i i Svetu mučenicu Juliju.
Sveštenomučenik Antinogen je ranohrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka. Bio je episkop u Sevastiji, u Jermeniji. Živeo je u manastiru blizu grada, sa 10 svojih učenika. U vreme gonjenja pod carem Dioklecijanom bio je zatvoren zajedno sa njegovim učenicima. Mučeni su zbog svoje hrišćanske vere i odbijanja da prinesu žrtvu idolima što je od njih zahtevano.
Tada im je Dioklecijan rekao da prinesu žrtve, kako ne bi stradali kao ostali hrišćani, na šta je Antinogen odgovrio:
“O, mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim nisu poginuli nego su na nebesima i likuju s angelima”.
Dirljiv je prizor bio kada je jedna košuta, koju je milostivi Atinogen svojom rukom hranio, pritekla ka njemu i videći ga u bedi i mukama, pustila suze. Na kraju su svi mačem posečeni, najpre sveštenici i Antinogenovi saradnici, a na kraju i sam Antinogen. Postradali su 311. godine.
Molitva
Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Atinogene: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
Sveta mučenica Julija
Sveta mučenica Julija devica. Rodom iz Kartagene, od znamenita roda. Kada Persijanci pokoriše Kartagenu, mnogi narod bio je odvučen u ropstvo. I sv. Julija je bila uhvaćena i zarobljena i dopade u ruke nekom trgovcu u Siriji. Taj trgovac beše neznabožac. Videvši Juliju kao hrišćanku on je savetovao više puta da se odrekne Hrista i postane jednoverna s njim, ali Julija nikako na to nije želela da pristane. Pa kako Julija beše verna i pouzdana u službi, to je trgovac ostavi na miru i ne govoraše joj više o veri.
Jednom trgovac natovari lađu robom, uze Juliju sobom, i krete morem u daleke strane zemlje radi trgovine. Kada stigoše na Korziku, beše neki praznik neznabožački, i trgovac se pridruži skvernom žrtvoprinošenju, a Julija osta u lađi plačući što toliko ljudi žive u glupoj zabludi i ne poznaju istinu.
No, nekako su neznabošci saznali za nju, izvuku je iz lađe, i ako se njen gospodar tome protivio, i počnu je strašno mučiti. Odsekoše joj grudi i baciše na neki kamen, a po tom raspeše je na krst, na kome sv. Julija predade duh svoj Bogu. Njena smrt je bude objavljena Božjim monasima na obližnjem ostrvu Margariti (ili Gorgoni), i oni pređu i česno sahrane telo mučenice.
Mnoga čudesa projavljivala su se na grobu sv. Julije kroz vekove i vekove, a i ona se sama nekima javljala iz onoga sveta. Česno je postradala u VI veku.
mondo.rs
