Beograd se digao na noge nakon što se na društvenim mrežama proširila vest da se dečak (11) nakon škole nije vratio kući. Zbog njegovog nestanka aktiviran je i sistem “Pronađi me”, a dete je na svu sreću, vrlo brzo, pronađeno živo i zdravo. Međutim, ono što je mnoge dodatno zabrinulo jesu navodi da se dečak kući nije vratio jer je u školi dobio lošu ocenu.
Koliko je ovo česta praksa kod dece i koji je glavni okidač da ovako postupe za Blic su govorili školski psiholog Marina Nadejin i predsednik Aktiva direktora novobeogradskih osnovnih škola Darko Eger.
Školski psiholog Marina Nadejin, komentarišući navode da se dečak (11) iz Beograda nije vratio kući iz škole nakon što je dobio lošu ocenu, izjavila je da roditelji danas dosta pažnje poklanjaju ocenama, iako je ta praksa poznata i od ranije.
Veoma važan odnos roditelja i deteta
Kako kaže dobra stvar je da se dete podrži u ambicijama da ima dobre ocene, ali isto tako ne treba reagovati dramatično ako kući donese lošu ocenu, već treba zajedno sa njim raditi na tome da je popravi.
– Veoma je važan odnos roditelja i deteta. U ovakvim situacijama roditelji treba da ponude pomoć detetu i da vide gde “škripi”, te da se taj problem reši. Naravno ako dete ređa loše ocene ne treba ga hvaliti, već mu pomoći da shvati da treba da popravi te ocene, a ne da dete oseća strah šta će roditelj reći – napominje ona.
Nadejin kaže i da se nastavnicima može desiti da pogrešno procene i detetu možda daju i manju ocenu od one koju zaslužuje, ali i da sa te strane roditelji igraju ključnu ulogu.
– Oni moraju da odu u školu i popričaju sa nastavnicima i vide šta se dešava i kako se to može popraviti – dodaje.
Period kad se zaključuju ocene veoma turbulentan
Naglašava i da je period pred kraj prvog polugodišta, kao i pred kraj školske godine veoma turbulentan, te da je tad veliki pritisak i na učenicima i na nastavnicima.
Dečiji psiholog ističe i da deca nekada imaju procene koje suštinski nisu realne.
– Na primer, roditelji im obećaju skijanje za raspust, a oni dobiju lošu ocenu i onda smatraju da su pogrešili i tako potpuno pogrešno percipiraju – objasnila je ona.
Deca lakše podnesu lošu ocenu od roditelja
Predsednik Aktiva direktora novobeogradskih osnovnih škola Darko Eger za Blic ističe da ocene po pravilu utiču i na decu i na roditelje, ali da deca lakše podnesu kada dobiju lošu ocenu.
– Čini se da loša ocena više utiče na roditelje, deca to lakše podnesu jer se njima direktno u školi objasni zašto su dobili to što su dobili – kaže naš sagovornik.
Iako napominje, kao i naša sagovornica, da se nije u potpunosti upućen u slučaj dečaka (11) iz Beograda, ističe da su takvi scenariji mogući jer deca ne žele da razočaraju svoje roditelje.
– Roditelji nekada imaju prevelika očekivanja, a deca u nameri da ih ne razočaraju preduzimaju takve korake – priča Eger.
“Ja sam ga ispitivao, znam za koju ocenu zna”
On napominje i da se ocenjivanje sastoji iz dve komponente – provere naučenog i preporuke za dalje napredovanje.
– Nastavnik pored toga što je učeniku dao ocenu, na primer trojku, mora da objasni zašto je dao tu ocenu, šta nije u redu i kako da napreduje – objašnjava Eger.
Upravo zato đacima češće bude jasnije zašto su dobili lošu ocenu, a roditelji budu ti koji su slabije razumeli, priča naš sagovornik.