Iako kad se spomene reč “zavisnost” većina nas najpre pomisli na narkotike, cigarete ili alkohol, novija vremena i tehnološki napredak doneli su nam još jednu pošast bez koje možda i možemo ali nam nedostaje i volje i odlučnosti da umemo. Reč je odruštvenim mrežama. I ako svi moderniji telefoni imaju merače sati koje provodimo pred trelefonom, sve je to uzalud ako naše glave same nisu svesne koliko puta dnevno kliknemo na aplikacije “Fejsbuk”, “Instagram”, “Tik-Tok” i ostale.
Koliko ovo nije bezazlena stvar povremeno možemo videti u ocenama lekara da ukoliko provodimo previše vremena na društvenim mrežama može nam se desiti da se jave problemi kao što su nisko samopouzdanje, loš san i povećan stres.
Budući da socijalne mreže odavno nisu samo stvar zabave ili povezivanja sa ljudima koji nam nisu blizu, već i neophodnost u poslu, recimo, teško je da ukoliko vodimo aktivan socijalni i profesionalni život, možemo da ih zaobiđemo. Ali, onda je kao i po pitanju drugih stvari koje nam prijaju a štete, zapravo ključ umerenosti.
Međutim, koliko mogu da ih imaju oni kojima je u biti da budu povodljivi za trendovima, a i da baš ne slušaju uvek starije? Do koje mere su deca “navučena” na mreže? “Imam društvene mreže, danas sva deca, moji vršnjaci, imaju društvene mreže. Nekome to služi za posao, nekome za zabavu. Ja najviše koristim za brzu komunikaciju. Mislim da su potrebne, u današnje vreme kada se brzo živi. Ali pored korisnih stvari, brojne su i negativne, budući da tamo često ima ismevanja i različitih vidova nasilja”, kaže Nevena Durutović, učenica 2. razreda Medicinske škole u Subotici, čiji su đaci imali priliku da prisustvuju predavanju “Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje ljudi”.
Osim sati i sati provedenih na mrežama, nije dobro i to što omladina, zbog nezrelosti i naivnosti, upada i u neprijatnosti poput potencijalnih seksulanih predatora ili užasa zvanog osvetnička vršnjačka pornografija. Nevena je za Subotica.com ukazala da je malte ne svako od njenih vršnjaka doživeo bar neku nemilu situaciju, te svima preporučuje oprez i to da ne treba da reaguju na neakdekvatne poruke.No, budući da nisu uvek drugi krivi, već je nešto i do nas, ona preporučuje drugarima da paze šta objavljuju na mrežama. Da bude primereno u svakom smislu.
Sudeći po ovoj anketi pomenutog medija, među školarcima su trenutno najpopularniji “Instagram” i “Tik-Tok”, a njihov metod zaštite od neželjenih situacija jeste zaključavanje profila. “Meni su nalozi zaključani, ne može svako da pristupi sadržaju koji delim. Često se može videti sadržaj koji dele moji vršnjaci, a koji je na različite načine neprikladan i neprimeren, kako našim godinama tako i uopšte. Čak i kada pokušamo da im skrenemo pažnju, nekada prosto ne vredi”, ističe Sara Pavić.
Od ružnih stvari deca izdvajaju i brojne klipove o ismevanju drugih. “Mislim da je to pogrešan način korišćena društvenih mreža. Ja znam kako bih se izborila sa tim, ali prosto nismo svi isti, i na nekoga to drugačije deluje, niko ne zaslužuje da bude izdvojen ili ismevan, ali čini mi se da sa dolaskom većeg broja društvenih mreža toga više ima”, smatra Milica Šoškić.
A šta kažu stručnjaci? Jovana Malinović, doktor medicine ističe da mreže imaju i dobru i lošu stranu. “Mreže su zastupljene u svim generacijama, a ova deca su i rođena u eri mreža, oni i ne znaju drugačije da funkcionišu. Važno je da znaju da društvene mreže mogu da stvore zavisnost i veliki problem u životu ako se to ne prepozna na vreme”, upozorava doktorka. Ona poručuje deci da treba da osveste to da mreže nisu nešto što mora da se korsiti po svaku cenu, da znaju da naprave granicu između onoga što je normalno i što nije. “Život nisu društvene mreže, vreme na društvenim mrežama mora se ograničiti, odnosno moraju znati sami da prepoznaju kada je previše. Društvene mreže imaju svoju pozivitne strane, korisne su često, ali korsite se prekomerno, u svim sferama društva u kojima im nije mesto. Odvlače pažnju od bitnih stvari, odvlače pažnju od svega bitnog, utiču na poremećaj pažnje, koncentracije. Možda je teško da tome naučimo decu rođenu u eri društvenih mreža, ali mislim da to možemo i moramo”, objašnjava Malinovićeva.
Da stvar nije naivna i da može da ode baš predaleko govore i podaci koje je svojevremeno izneo BBC (na srpskom) da stotine porodica tuži neke od najvećih svetskih tehnoloških kompanija – koje, kako tvrde, svesno izlažu decu štetnim proizvodima. Najcrnji epilog je sledeći – nekoliko pokušaja samoubistva i godine depresije. Jedan od podnosilaca tužbe objašnjava zašto su ustali protiv moći Silicijumske doline. “Doslovno smo bili uhvaćeni u klopku zavisnosti kada smo imali 12 godina. I naš život nismo uspeli da povratimo tokom tinejdžerskih dana””, kaže Tejlor Litl koja o sebi priča u množini jer se smatra nebinarnom osobom.
Sada dvadesetvogodišnjakinja nema ništa lepo da kaže o mrežama, za nju su one “velika, zla čudovišta”. Takva ogočenost ne treba da čudi budući da je ovo mlađano biće ruku na sebe pokušalo da digne nekoliko puta a neretko zapada i u depresivna stanja.
Poznati su nam, nažalost, i neki ovdašnji primeri koji su se tragično završili, upravo zbog međuvršnjačkog maltretiranja na mrežama. Žrtve su po nepisanom pravilu bile osetljive dušice sa manjkom samopouzdanja koji su potvrdu svojih vrednosti tražile upravo na nekoj od “platformi”. Neprihvatanje, koje je u tenejdžerskom dobu vrlo osetljiva tema, bilo najčešći okidač da sami prekinu sebi život.
Kad čovek razmišlja o tim fatalnostima, teško je napraviti otklon i pričati o svetloj strani mreža, ali evo, neke od pozitivnosti koje su učenici pomenute vojvođanske škole naveli jestte sledeće: tu mogu videti video zapise o zdravom životu, vežbanju, edukacije, i zdravoj ishrani. Takođe, ističi da upravo na mrežama pronađu neki važan savet za mesto što ih zanima.
Da sumiramo, ako ma iz kojih razloga ne možemo bez “fejsa” i ostalih aplikacija na svojim uređajima, hajde onda da to svedemo na po mentalno i fizičko zdravlje prihvatljivu meru. I da, obavezno pri kreiranju profila kliknuti na opciju “privatan”.
I da, ljubav prema sebi (samopouzdanje i samopoštovanje) ne tražite na Fejsbuku ili sličnim mestima. To je ipak vrlo često jedan sasvim imaginaran svet. Svarnost je oduvek i zauvek nešto lepše od toga!
telegraf.rs
