U Kliničkom centru Srbije za nepune dve nedelje uradjeno je osam transplantacija.
Pre toga u junu je uradjena i prva transplantacija srca u ovoj godini.
Koliko smo svesni da transplantacija ne zavisi samo od hirurga, već i od nas samih, odnosno od toga da li smo spremni da budemo donori?
Na ovo pitanje odgovarao je u emisii Puls Srbije dr Nemanja Aleksić, kardiohirurg Univerzitetsko kliničkog centra Srbije.
– Transplantacija srca je najčešće posljednji vid lečenja srčane slabosti i to je nešto od čega, nažalost, jako veliki broj pacijenata i kod nas je u svetu oboli. Nešto su i urođene mane, nešto su stečene mane. Uglavnom, postoji veliki broj ljudi koji toga pati. Nisu svi u tom posljednjem stadijumu i transplantacija je rezervisana za ljude koji se nalaze u terminalnom stadiju srčane insuficiencije – rekao je Aleksić i dodao:
– Što se tiče ovih brojki trenutnih, ovaj program traje od 2012. godine. Transplantacije se u kliničkom centru rade od 2012. godine. Mi smo radili, čini mi se, ne znam tačno broj, ali recimo preko 50. Radili smo u proseku do 10 transplantacija godišnje, sve do korone koja nas je pogodila i jako uticala na transplantacioni program.
– Međutim, evo sada se neki pozitivni pomak napravio i prošle godine smo radili nekoliko, kao i ove godine, baš u kratkom vremenskom periodu. Problem je što transplantacija dosta zavisi od potencijalnih donora, kao što ste rekli. I to je ono što nas blokira da uradimo i veći broj. Imali smo samo dve transplantacije koje su se uradile u kratkom vremenskom periodu, ja se nadam da se svest podigla. Mi se borimo za to i čitav tim ljudi koji pričaju sa rodbinom se bori za to. Ono što je suština je da dok se ne promeni svest, broj donora se neće povećati.
kurir.rs
