Vreme je za glavni test, pa će učenici osmih razreda osnovnih škola ove nedelje imati probu male mature, pred najveći ispit koji ih očekuje od 17. do 19. juna i od čega će zavisiti koju će srednju školu i smer upisati u nastavku školovanja.
I dok su osmaci i njihovi roditelji uveliko u panici, te prave računice da li će skupiti neophodan broj bodova da bi se upisali u željene škole, dotle njihove nešto starije kolege skoro da nemaju takve probleme. Oni koji planiraju da studiraju moraće kao i do sada da polažu prijemne ispite, ali je pompezno najavljivano uvođenje velike, odnosno državne mature, ponovo odloženo, ovoga puta za jun 2026. godine, mada je sve više prosvetnih radnika koji smatraju da ona nikada neće ni zaživeti.
Pre svega jer se mnogi fakulteti protive da velika matura zameni prijemne ispite, već smatraju da oni moraju da budu ti koji će odlučivati kako će izgledati testiranje budućih akademaca.
Dva dana, tri testa i veliki novitet
Dakle, u iščekivanju da se nešto novo desi oko velike mature, da se (opet) najavi njeno uvođenje, ili da se zauvek od nje odustane, ove nedelje sledi nam generalna proba za malu maturu. Tokom dva dana, u petak i subotu, 22. i 23. marta, osmaci će polagati tri testa: prvog dana matematiku, a drugog srpski/maternji jezik i treći ispit po izboru, između geografije, istorije, biologije, fizike i hemije.
– Za razliku od prethodne, ove školske godine novina je to što će učenici imati mogućnost da od 8. do 11. aprila donesu konačnu odluku iz kog će predmeta raditi treći test na završnom ispitu. Dakle, iako su sada prijavili određeni predmet, imaće još vremena da se predomisle. Nakon 11. aprila, nema predomišljanja – rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Rezultati u martu slabiji nego u junu
Proba završnog ispita je prilika da se učenici upoznaju sa svim procedurama koje ih čekaju u junu, ali i da provere svoje znanje. Mnogi đaci tek tada po prvi put osete tu atmosferu, pa im ovo iskustvo puno znači. Drugima je bitno da vide izgled i strukturu testa. Treći samo žele da provere svoje znanje.
Ipak, uobičajena pojava je da osmaci pokazuju bolje rezultate u junskom roku, nego na probi u martu.
– Za to ima više razloga. Najpre to što do juna imaju još par meseci za pripremu i učenje, pa u junskom roku izlaze sa mnogo više znanja. Sa druge strane, u tom trenutku im sudbina i dalji tok školovanja zavise od toga kako urade malu maturu, pa su sigurno zainteresovaniji nego za probu. Veoma je teško kolegama nastavnicima da motivišu đake da i sada, na probi pristupe poslu kao da je junski rok – objasnio je ranije prof. dr Branislav Ranđelović.
I ove godine više testova na zaokruživanje
Za izradu testova zadužen je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Kako nezvanično saznajemo, broj otvorenih i zatvorenih zadataka biće sličan kao i prethodnih godina, što znači da će većina zadataka biti zatvorenog tipa, na zaokruživanje, gde se od učenika tražilo da obeleže jedno ili više tačnih rešenja.
Prošle godine od 20 pitanja na testu iz matematike po pet su bila iz tri oblasti – Geometrija, Brojevi i operacije sa njima i Algebra i funkcije, tri iz Obrada podataka, a dva iz Merenja.
Na testu iz srpskog/maternjeg jezika najviše, čak devet pitanja, bilo je iz oblasti Gramatika, leksika, narodni i književni jezik, šest iz Književnosti, tri iz oblasti Pisano izražavanje, te dva iz Veština čitanja i razumevanja pročitanog.
Svi testovi moraju da budu u skladu sa standardima, da sadrže zadatke na sva tri nivoa – osnovnom, srednjem i naprednom.
Skoro polovina đaka izabrala geografiju
Na osnovu Kalendara aktivnosti za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja, učenici osmog razreda imali su rok od 1. do 29. decembra da se izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu u junu, kao i na probnoj maloj maturi.
Taj treći predmet je umesto nekadašnjeg kombinovanog testa. Ranije su osmaci na tom testu polagali gradivo iz pet predmeta, a od prošle godine, odnosno male mature 2023, đaci se izjašnjavaju za samo jedan predmet. Što im je znatno olakšalo samu pripremu.
Osmaci su ove godine najviše birali geografiju – 40 odsto, njih 17.968, zatim sledi biologija sa 36 odsto, istorija sa 10 odsto, hemija sa 7,6 i fizika sa samo 6,4 odsto.
Budućnost je digitalna mala matura
Mala matura je od uvođenja 2011. pretrpela velike promene. A neke tek slede.
– Mala matura će se i dalje menjati, modernizovati i prilagođavati novim zahtevima, novim generacijama i novim tehnologijama. Iako je još uvek rano govoriti, neophodno je pomenuti da bi krajnji cilj mogao da bude kompletna digitalizacija celog procesa i prelazak na e-testiranje – rekao je pre godinu dana za “Blic” prof. dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Kako kaže “deca ne vole preobimne tekstove, a sve manje i papirne verzije”.
– Već sada je đacima najlakše i najbolje samo ono što je onlajn, ili na internetu, a definitivno nešto što se radi uz korišćenje računara, tableta ili mobilnog telefona. Zato brzo moramo da idemo ka potpuno digitalnoj maturi i potpuno digitalnim testiranjima.
Školski kalendar
22. i 23. mart: Proba male mature
28. mart – 3. april: Vaskršnji raspust za đake u Vojvodini
27. april – 6. maj: Prolećni raspust
31. maj: Kraj školske godine za đake 8. razreda i 4. godine srednjih škola
14. jun: Kraj godine za sve ostale osnovce
17, 18. i 19. jun: Mala matura
21. jun: Kraj školske godine za ostale srednjoškolce
28. jun: Podela knjižica
Hronologija male mature
2011.
Prvi put đaci osmaci su polagali malu maturu u junu 2011, ali su tada imali samo dva testa i to srpski/maternji jezik i matematiku. Polaganje je trajalo samo dva dana.
2013.
Posle dve godine uvedene su posebne mere bezbednosti prilikom štampanja testova, pošto se ranije dešavalo da se i pre ispita oni pojave u prodaji na ulici.
2014.
Prva velika promena usledila je u junu 2014, kada je uveden treći kombinovani test koji se sastojao od pitanja iz fizike, hemije, istorije, geografije i biologije.
2014.
Treći kombinovani test je u početku donosio samo osam poena, dok su srpski i matematika nosili čak po 16.
2015.
Promena načina bodovanja. Do tada su đaci na osnovu uspeha iz osmoletke prenosili do 60 bodova, a test je donosio 40, a sada je promenjeno na sistem 70+30.
2015.
Promenjen je i sistem bodovanja testova, pa je maksimalan učinak na srpskom jeziku, matematici i kombinovanom bio po 10 poena.
2018.
Opet je promenjen sistem bodovanja, pa su od đaci na osnovu uspeha u osnovnoj školi mogli da osvoje maksimalnih 60 poena, a na maloj maturi – 40.
2018.
Promenjen je i sistem bodovanja testova. Umesto sistema 10+10+10, srpski i matematika su nosili po 13, a kombinovani 14 poena.
2023.
Đaci umesto kombinovanog testa biraju samo jedan između biologije, geografije, istorije, hemije ili fizike.
2023.
Promenjen sistem bodovanja, matematika i srpski/maternji jezik nose po 14 poena, a treći izabrani “samo” 13.
Kalendar male mature
22. mart: Proba male mature – matematika (12.00)
23. mart: Proba male mature – srpski (9.00)
23. mart: Proba male mature – test po izboru (11.30)
8-11. april: Rok za promenu trećeg izbornog predmeta
17. jun: Mala matura, test iz srpskog jezika
18. jun: Mala matura, test iz matematike
19. jun: Mala matura, test po izboru
21. jun: Preliminarni rezultati male mature
24. jun: Konačni rezultati male mature
25-26. jun: Popunjavanje lista želja za upis
1. jul: Konačna raspodela đaka po školama
blic.rs
