Претрага
Претрага
Close this search box.

KARDIOHIRURG OTKRIO ŠTA JE POŠLO PO ZLU KAD SE SRBIN UTOPIO U GRČKOJ! Miljko Ristić: U većini slučajeva ovo izaziva FATALNI ISHOD

Foto: Arhiva/Ilustracija

Muškarac iz Srbije se utopio na plaži u Grčkoj. Naime, nakon što je ušao u vodu, tursti su primetili da mu nije dobro i pozvali spasioce. Međutim on je bez svesti izvučen iz mora.

O opasnostima ulaska u vodu na moru, ali i u reci, novinarka Kurir televizije Tamara Stanković razgovarala je s kardiohirurgom Miljkom Ristićem.

– Priroda nam diktira i ona je uopšte utisnuta naš kardiovaskularni sistem. Promena vremena, vetar, kiša, sneg sigurno deluju na stanje našeg kardiovaskularnog sistema i ukoliko je taj kardiovaskularni sistem očuvan i u redu, on relativno dobro podnosi zimu. Znamo da treba da se utoplimo leti, treba da nosimo neku laganu odeću, obuću i odeću i treba da koristimo te pogodnosti, da se rashladimo u nekoj reci, bazenu, moru, šta nam je već zgodno. Mislim da postoji tu jedan rizik, temperatura čovečjeg organizma je 36-37 stepeni. Svaka promena ili naviše, na 37, 38, 40, 42, dovodi do febrilnog stanja, ali u nekim slučajevima temperatura našeg organizma može da se smanji na neke vrednosti koje izazivaju promene u kardiovaskularnom sistemu koje mogu da budu i smrtonosne.

Osvrnuo se i na slučaj utapanja našeg državljanina na letovalištu u Grčkoj.

– Ne znam tačno čemu se radi, to će obdukcija utvrditi šta je razlog smrti tog pacijenta, ali verovatno da je ta osoba već imala ugrožen kardiovaskularni sistem. Kad bi se na sve ove promene vremena reagovalo, što se tiče našeg kardiovaskularnog sistema, bilo bi mnogo preminulih. U svakom slučaju, kada je u pitanju ulazak u vodu, trebalo bi ući postepeno, da se nakvasi organizam, pa onda da se tu možda u plićaku boravi par sekundi, par minuta i tako dalje, dok se naš organizam ne prilagodi stanju temperature tog vodenog sistema u kome mi želimo da se rashladimo. Verovatnije je da ovde u pitanju neka kardiovaskularna bolest, da taj pacijent tu nije plivao, možda bi živeo još ko zna koliko godina, ali u svakom slučaju treba biti na oprezu, to nas ne košta nikakvog napora specijalnog, da moramo da idemo na kardiološke preglede – smatra Ristić.

Upozorio je i na to koje su najriskantnije grupe stanovništva koje su u potencijalnoj opasnosti.

– Ako je pacijent bolovao ili boluje od kardiovaskularne bolesti, to možda bude hipertenzija, možda bude neki poremećaj ritma rada srca, može da bude neka srčana mana koja u početnoj fazi razvoja, nije loše da se preventivno kardiovaskularni sistem proveri, bez obzira na godišnje doba. Tako da ta prevencija koja je kod nas uzela maha, dejuje pozitivno, i gde god je moguće treba uvesti i preventivne preglede vikendom.

kurir

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti