Milana i Nemanja Petrović su mladi bračni par koji imaju po 28 godina, žive u Banjaluci, u braku su šest godina i već su izrodili petoricu sinova! Mama Milana je prirodnim putem začela i 14. januara ove zime rodila četvoricu sinova koji su dobili imena po apostolima Mateji, Marku, Luki i Jovanu.
– Suprug i ja se poznajemo još od srednje škole, od 2010. godine. Išli smo zajedno u školu, zabavljali se, a onda i venčali 2018. Dobili smo sina Konstantina, koji sada ima pet godina, i želeli smo još dece. Bog mi je dao da ostanem u drugom stanju, ali nismo ni sanjali da ću roditi četvorke. Kada sam otišla na prvi pregled kod lekara, rekli su mi da nosim blizance. I to je bilo iznenađenje za mene.
Na drugom pregledu lekari mi kažu da nosim trojke, za šta sam se još više šokirala, a tek onda na trećem mi kažu da nosim četiri bebe. Ja u šoku, lekari takođe. Savetovali su mi dva najbolja kliničko-bolnička centra u regionu te sam odabrala da vodim trudnoću u Ljubljani, jer moj suprug radi tamo – seća se srećna mama Milana i dodaje:
Rizična trudnoća
– Kada sam došla u Sloveniju, lekari su mi predočili rizike trudnoće i posledice. Trudnoća je ocenjena kao visokorizična. Jesam se uplašila, ali sam imala ogromnu podršku supruga, porodice, lekara, koji su me sve vreme bodrili i odlučili smo da nastavim s trudnoćom. To smo im i saopštili na narednom pregledu. Sve vreme smo verovali da će sve biti kako treba. Kako je trudnoća odmicala, nije bilo komplikacija, sve je išlo svojim tokom, dosta mirno, jer sam bila u pravim rukama.
Međutim, Milana kaže da je u 23. nedelji morala da bude hospitalizovana radi sigurnosti.
– Otada sam skoro dva meseca ležala u bolnici, nalazi su mi se tamo poboljšali i bilo mi je i bolje jer nisam tako često putovala od kuće do Ljubljane. Termin mi je bio 17. januar, ali 14. sam dobila kontrakcije. Doktorka je rekla da je vreme za porođaj. Carskim rezom sa spinalnom anestezijom sam rodila četiri dečaka. Sve je trajalo oko sat, sat i po vremena. Lekari su bili oduševljeni, odmah su se oko mene okupili pedijatri i svi du dolazili da ih vide. Odmah sam ih videla, osećanja su bila pomešana, neopisiva sreća, strah, neizvesnost, a onda sam osetila olakšanje kada je lekar rekao da su bebe dobro.
Mali junaci
Naša sagovornica kaže da je jedna beba imala kilogram i 50 grama, druga kilogram i 230 grama, treća kilogram i 430 grama i četvrta kilogram i 45 grama.
Vera i nada
Monah blagoslovio četvorke u stomaku
– Dok sam bila trudna, sa suprugom sam jednom prilikom išla do manastira Krka u Hrvatskoj. Tada smo rekli da nosim četiri dečaka i monah nam je dao blagoslov da nam deca nose imena po četiri apostola. Nama su se ona najviše svidela, a i smatramo da je vera, pored nade, najbitnija za čoveka.
– Osećaj videti ih je bio neprocenjiv, ponovo sam se rodila, bol nisam osećala. Ponosni tata je sve vreme bio tu u bolnici. Nakon toga prošlo je oko 15 dana i ja sam izašla iz bolnice, a mališani su još uvek u inkubatoru.
Dva puta dnevno odlazimo da ih vidimo. Lekari kažu da dobro napreduju i da će verovatno do kraja februara biti u inkubatoru. Kod kuće smo imali slavlje u krugu porodice, a kada dođemo u dom sa četiri nova člana, tada ćemo proslaviti naveliko.
Divno, svaka cast, neka su zivi i zdravi i vi sa njima. Imena su prelepa. Puno srece!
Bravo !….SOKOLOVI …..!!!!!
Bravo! I za mamu i za bebe!
Хвала Богу за све.
Само напред моји Петровићи!