Poslodavci u Srbiji neretko daju otkaz zaposlenima tako što im traže da potpišu sporazumni raskid ugovora. Veći broj radnika ne zna da na taj način gube pravo na novčanu naknadu koja se prima preko Nacionalne službe za zapošljavanje u slučaju nezaposlenosti, kako je za MONDO objasnio advokat Ozren Slović.
“Sporazumni raskid se potpisuje, po pravilu i logično, onda kada su se zaposleni i poslodavac sporazumno dogovorili da radni odnos prestane. Dakle, postoji volja zaposlenog i poslodavca da se ugovor o radu raskine. Sporazumom se strane mogu dogovoriti o tačnom datumu prestanka ugovora, o eventualnoj isplati stimulativne otpremnine i tako dalje“, započeo je razgovor naš sagovornik.
Istakao je da u slučaju da poslodavac nudi potpisivanje sporazumnog raskida zaposlenom, koji ne želi dobrovoljno da prekine rad, radnik nije dužan da ga potpiše. Dodao je da odbijanje potpisivanja sporazumnog raskida ugovora o radu ne može da bude razlog za otkaz.
“Iz ugla zaposlenog je bitno da se zna da u slučaju potpisivanju sporazumnog raskida, zaposleni gubi pravo na takozvanu naknadu sa biroa, a poslodavac je dužan da pre potpisivanja sporazuma, zaposlenog obavesti o posledicama takvog sporazuma, odnosno između ostalog upravo o tome da neće imati prava sa ‘biroa'”, kazao nam je Slović.
Pravo na novčanu naknadu
Kako se navodi na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:
prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:
- ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu,
- ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
- prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
- prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
- prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
- otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;
- premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
- prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
Zašto poslodavci insistiraju na sporazumnom raskidu ugovora o radu?
Neretko se dešava da poslodavci insistiraju na sporazumnom raskidu ugovora a naš sagovornik nam je objasnio da to čine jer je za njih to najjednostavnije rešenje u slučaju kad nekome žele da daju otkaz. Prema njegovim rečima, uz pretpostavku da su poslodavci prema zaposlenom izmirili sve neisplaćene zarade i druge naknade i da su uredno sproveli zakonsku proceduru predviđenu kod sporazumnog otkaza, bitno su smanjene mogućnosti da zaposleni može sa uspehom da ih tuži.
“Ukoliko zaposleni ne želi da potpiše sporazumni otkaz, što naravno nije dužan da učini, poslodavac bi onda, ukoliko i dalje želi da sa zaposlenim prekine radni odnos, morao da mu jednostrano otkaže ugovor o radu zbog nekog od zakonskih razloga. Takav jednostrani raskid je mnogo ‘komplikovaniji’ iz ugla poslodavca i rizičniji je u smislu mogućnosti podnošenja tužbe za nezakonit otkaz.
Zbog svega toga, poslodavcima je mnogo jednostavnije da sa zaposlenim potpišu sporazumni raskid, a naravno i za zaposlenog je to često prihvatljiva opcija, naročito jer kao i kod svakog sporazuma, imaju mogućnost da ispregovaraju bolje otkazne uslove, otpremninu, i tako dalje“, zaključio je razgovor za MONDO advokat Ozren Slović.
mondo.rs
