Otac Predrag Popović je sveštenik Srpske Pravoslavne crke koji objašnjava da su ljudi sve više nezahvalni, a da nemaju razloga za to. I te kako imaju šta da cene ako imaju o tome svest.
“Ja sam jako malo ljudi sreo u ovome svetu koji su zahvalni. Prvo Bogu da budu zahvalni za život i to što im je dao, onda ga cenimo, ako si zahvalan na ženi koja ti je data ili mužu, onda ceniš to, pa trudiš se da to opstane i voliš drugo biće, tu drugu ličnost kao sebe samoga.”
To znači da toj osobi ne možeš da želiš zlo, jer ne želiš sebi zlo.
“Ako ceniš decu koju si sam tražio jer oni nisu rekli “Rodi me majko ili napravi oče”, pa prijatelje, posao i to bogatstvo koje ti je Bog dao, sve to treba da se ceni. Ja nisam to video, ja sam video ljude koji samo kukaju, pretvorili smo se u kukavice. Šuma kukavica i svi kukamo na nešto.”
Koji je smisao života?
“Liturgija znači zablagodarenje. Tu smo došli da zajedno zablagodiramo Bogu. Sav uspeh, karakter, ličnost, sve što postignemo – to sve smrt pojede. Pa se čovek zbog toga pita koja je uopšte smisao života. A smisao života je roditi se ponovo. Ali ne više roditi se za materiju koju živimo, nego za žuvot večni. I onda počinje put svake osobe za sebe kroz život, a mi smo Bogotražitelji. Neko boga nađe u parama, u poslu, u moći, u alkoholu, u kocki. Dakle, svako nađe neki svoj smisao u životu. Ali samo onaj smisao koji ima večnost, jeste onaj pravi smisao. Liturgija daje to. A zašto? Zato što je hrišćanski.”
stilkurir.rs
