Delivoda, Ripivoda, Dimitrija Begovića grob, Gajtanska vrata, Prolom banja… Ovo su samo neke od prirodnih i društvenih znamenitosti koje vam nudi park prirode Radan, na jugu Srbije.
Radan planina zaštićeno je područje od 2017. godine. U parku prirode neće vas začuditi da sretnete divljač, slepe miševe, a smatra se da su na ovoj planini do polovine prošlog veka postojali primerci stare srpske rase pasa- Srpski mastif ili „Dušanov mastif“.
NS Uživo posetio je staru srpsku svetinju, opevanu u mnogim pesmama, i uverili se da ko jednom poseti ovu planinu mora da joj se vrati.
Od Sijarinske banje, o kojoj smo već pisali, preko Medveđe, okolnih sela i mesta Lece, poznatog po bogatom rudniku, krenuli smo put Prolom banje i obilaska vijugavog puta. Sa pogledom kao u Švajcarskoj, jer se putem nižu četinari i lišćari, a kada je vedro možete videti brda Kosova, kućice stare i više od veka raštrkanim po brdima, dah zastaje na svakom kilometru.
Na ulasku u park, s desne strane možete videti staru, trošnu veliku vilu, koja je nekada služila kao odmaralište kralju Aleksandru, a što smo više zalazili u park bilo nam je jasnije zašto je izabrao baš ovu planinu. Koliko je ovaj kraj jedinstven i bitan za istoriju srpskog naroda, govori i Crkva Svete Trojice u selu Obražda, u kojoj su se poslednji put pred odlazak u Kosovski boj pričestili knez Lazar i njegovi vitezovi, pričaju nam lokalci koji ove obronke znaju kao svoj dlan. U ovoj crkvi pričestio se i kralj Petar, kao i njegov sin Aleksandar Karađorđević, pre povlačenja preko Albanije.
Jedna od prvih pauza koje smo napravili jeste grob Dimitrija Begovića, junaka iz ovih krajeva. Četovođa Begović ima priču dostojnu blokbastera, a od same pomisli na nju ponovo nam se ledi krv u žilama. Naime, 1917. godine, tada 38-godišnji Dimitrije, komita iz ovih krajeva, nije želeo Bugarima da otkrije položaje svojih 109 saboraca, koji su mu ovo bolno naplatili. Zbog nepristanka da otkrije istomišljenike, okupatori su ga kaznili ubivši mu petoro dece i suprugu Milosavu na najsvirepiji mogući način- trudnoj ženi rasporili su stomak u sedmom mesecu i ubili izvađeno dete, dok su ostaloj deci polomili ekstremitete i žive ih spalili s majkom u Gajtanu. Svedoci iz tog vremena s kolena na koleno prenosili su priču da su se deca u vatri toliko zbila uz majku da nisu mogli da ih razdvoje te ih sve zajedno sahraniše. Begović ni tada nije izdao svoje saradnike, već odluči da napravi zamku Bugarima početkom 1918. godine. Pristao je da se “predaju” samo ako oficiri dođu po njega, a ne obični vojnici i odmetnici. Dimitrije se opasa eksplozivom, a u trenutku kada su visoki činovnici stigli on ga aktivira. Pored njega, živote su izgubila dva bugarska oficira, a jedan od njih biva ranjen. Meštani i porodica sahranili su ga u istoj grobnici u kojoj su počivali njegova supruga i deca- Miodrag (8), Milutin (6), Milovan (4) i Koviljka (2).
-I ako su okupatori ubili oko 20.000 civila, Begovićeva deca su jedina koja su živa spaljena- piše na spomen obeležju Begoviću.
Ali, tu se priča ne završava. Dimitrijeva sestra Milica osvetila je svoga brata tri godine kasnije. Dimitrijev kum, izdajnik srpskog roda koji je sarađivao s Bugarima, kumovao je na svadbi u Prokuplju, a Milica se opasa pištoljem i mačem i zaputi nepozvana u svatove. Sačeka da prođe pesma, poslednju koju je čuo, skinu ogrtač izrešeta izdajnika i odseče glavu. Milica nikada nije odgovarala pred zakonom.
Na Radan planini je opstalo nekoliko endemskih i reliktnih biljnih vrsta, među kojima su najznačajniji ostaci prašume iz doba tercijara, a na istočnim obroncima planine u području pod nazivom Ripivoda nalazi se istoimeni vodopad, sa padom od 40 metara.
Preko Radana do Prolom banje stiže se novim putem, urađenim prošle godine, nakon inicijative predsednika Republike Aleksandra Vučića nakon posete Caričinom gradu. Dvadeset i šest kilometara novog puta dovešće vas do jedne od najlekovitijih banja u Srbiji, a na samom ulasku možete osetiti miris u vazduhu karakterističnom za nju. U njoj smo posetili Etno krčmu, gde možete posetiti kuću karakterističnu za početak prošlog veka, ali i popiti prolom pivo, koje se pravi isključivo s izvorskom vodom i prema proceduri iz 19. veka.
U Prolom banji posetite i crkvu Preobraženja Gospodnjeg, koja je mostom spojena sa hotelom. Izvor lekovite vode pomaže u lečenju bolesti bubrega i mokraćnih puteva, organa za varenja, bolesti kože, bolesti krvnih sudova i vanzglobnog reumatizma.
Ivona Karan
