Gotovo tri decenije od zločinačke akcije hrvatskog državnog i vojnog vrha stotine naših sunarodnika vodi se kao nestalo, a tamošnja vlast ne želi da se bavi ovom bolnom temom i traži izgovor da ne ekshumira posmrtne ostatke, kaže Savo Štrbac
Gotovo tri decenije nakon hrvatske zločinačke akcije “Oluja” još nije identifikovano više od 600 ubijenih, te srpske porodice proterane 1995. godine sa svojih ognjišta ni danas ne znaju gde su grobovi njihovih najmilijih, niti mogu dostojanstveno da ih sahrane.
Najveća prepreka su nadležni u Hrvatskoj koji, prema oceni sagovornika Kurira, jednostavno neće time da se bave, pa godinama samo traže izgovor da ne ekshumiraju posmrtne ostatke ubijenih Srba na svojoj teritoriji.
Bez volje
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac za Kurir kaže da na spisku imaju čak oko 1.500 nestalih tokom rata devedesetih, od kojih je onih koji su nestali tokom “Oluje” čak 623.
– Od svih oko 1.500 ima između 350 i 380 posmrtnih ostataka koji pripadaju Srbima iz celog rata, a najviše iz akcija “Bljesak” i “Oluja”, koji su ekshumirani, ali još uvek nisu identifikovani. Njihovi posmrtni ostaci su ugarci kostiju, većina je u Zagrebu, a neki su i ostavljeni tamo gde im je bila primarna grobnica, pa tek ako se poklope uzorci s rođacima, biće odneti u Zagreb na identifikaciju – navodi Štrbac.
Kako dodaje, ima oko 365 srpskih leševa koji su bili pokopani uglavnom kao neidentifikovani, kao i još preko 220 registrovanih grobnih mesta koja još uvek nisu ekshumirana.
– Za njih oko 40 i hrvatski podaci pokazuju da su u pitanju Srbi, dok smo za neke mi prikupili podatke i dostavili im, te bi uz malo dobre volje mogli da se ekshumiraju i identifikuju. Ima, recimo, njih 12 na kninskom groblju, ti leševi potiču od naših teritorijalaca koji su stradali na Miljevaćkom platou 1993, i pošto ih tada izmasakrirane nismo mogli identifikovati, pokopali smo ih tamo i tako je ostalo do današnjeg dana. Ovi istražioci iz Haga su pokušali nešto, pa rekli da se obratimo Hrvatima, ali iako smo hiljadu puta to tražili, kako porodice tako i nevladine organizacije, oni se pravdaju da se to desilo za vreme Republike Srpske Krajine, koja je sada nepostojeća država, i zato ne može ništa da se uradi. A tada, neposredno nakon što se sve desilo, nije moglo na osnovu DNK da se utvrdi – kaže Štrbac.
Kopani u vrtovima kuća
Objašnjava da kada bi se ekshumiralo 360 tela, za koje se pretpostavlja da su srpski leševi, i još 220 za koje znaju, smanjila bi se brojka nestalih ako bi bili identifikovani.
– Imate leševe i registrovana grobna mesta, ali nema dobre volje da se na tome radi. Ne možemo mi Srbi tamo da ekshumiramo, a Hrvati jednostavno neće i nalaze stalno neke razloge zašto to ne mogu. Isto tako smo poslali nekoliko desetina zahteva za tzv. vrtne grobove da se ekshumiraju i provere, jer su porodice većinu leševa pokopale u vrtove kuća, posebno u krševitoj Dalmaciji, da ih ne bi životinje rastrgle, da se ne bi raspadali na vrućini… Ali i tu ima mnogo otezanja, izmotavanja, tako da desetine tih zahteva za pojedinačne ekshumacije još uvek čekaju. Zna se da su odnosi poslednjih godina dosta loši između Srbije i Hrvatske, pa se to prenosi i na ove komisije za nestale – konstatuje Štrbac.
Podsetimo, tokom ofanzive hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane 1995. na područjima Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije došlo je do egzodusa čak oko 250.000 Srba iz Hrvatske, oko 1.700 je ubijeno i više od 600 nestalo. Do dan-danas niko nije odgovarao za ovaj stravičan zločin, a nadležni se ne trude previše ni da se uđe u trag identitetu ubijenih koji se vode kao nestali skoro punih 30 godina.
Procedura
Kako do identifikacije nestalih
Savo Štrbac pozvao je, kako je rekao, svoje krajišnike širom sveta koji imaju nestale članove porodice da provere i kod komisija za nestala lica i kod Veritasa i još nekih nevladinih organizacija da li ima dovoljno krvi na osnovu koje bi njihovi bližnji mogli da budu identifikovani.
– Ono što porodica treba da uradi je da, pod jedan, prijavi nadležnima da imaju nekog nestalog, pre svega u Crvenom krstu, koga ima u celom svetu, i ostave podatke. Drugi korak je da se da uzorak krvi na osnovu kog mogu da se identifikuju nađeni ostaci. Mnogi misle da ako su ranije dali krv, u nekadašnjoj državi, da to i dalje važi, ali mnogi su dali krv, ali nije bila dovoljna, nije uspeo da se izvuče DNK dovoljan za identifikaciju. Zato je najbolje da provere da li to treba ponovo da urade, a najbolje je kada krv daju roditelji za decu i obratno… A kada nema bližih rođaka, uzima se i od unuka, praunuka… – objasnio je Štrbac za Kurir.
Da se ne zaboravi
Dan sećanja u Loznici
Vlade Srbije i Republike Srpske ove godine Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji hrvatske vojske “Oluja” obeležiće danas u Loznici, a centralna manifestacija biće održana na stadionu Lagator s početkom u 18 časova. Istovremeno, 4. avgusta trebalo bi da bude služen parastos u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.
Takođe, udruženje porodica nestalih i prognanih Srba Suza u petak, 2. avgusta, organizuje u Beogradu konferenciju na temu: “Nemamo pravo na zaborav – 29 godina od pogroma srpskog naroda u ‘Oluji'”. Na konferenciji će u ime porodica govoriti Radmila Krstić, ćerka Petra Boromise, ubijenog u “Oluji”, koja je i član upravnog odbora udruženja porodica Suza.
kurir.rs/Ivana Žigić
