Meteorolog amater Marko Čubrilo, objavio je dugoročnu prognozu za zimu 2024/2025. godinu. On pritom napominje da zbog velike nestabilnosti u simulacijama prognostičkih modela verovatnoća ostvarenja ne ide preko 60 odsto i da će se sve preciznije znati kako vreme bude odmicalo.
Dugoročna prognoza za zimu
Zima hladnija od poslednjih 5-6 godina, ali u odnosu na prošlih 40 godina malo iznad proseka.
Relativno rani početak zime, vrlo promenljiv decembar.
Najhladniji deo zime od kraja decembra do početka februara.
Prva polovina februara promenljiva, zatim otopljenje i rani dolazak proleća. Povratak hladnog vremena moguć početkom marta.
Znatno bolja ski-sezona na planinama regiona (posebno BiH, Crne Gore i Srbije) uz duže održavanje snežnog pokrivača od 45 do 65 dana.
U nizijama (ispod 500 mnv) takođe više snega u proseku od 15 do 25 dana.
Česte smene tihih sa vrlo vetrovitim epizodama.
Najjači mrazevi verovatno u januaru u nekoliko navrata i ispod -15 stepeni Celzijusa. Najveći broj ledenih dana (Tmax<0 stepeni Celzijusa) u januaru.
Za razliku od ranijih zima bez neobično toplog decembra temperatura čak i malo ispod proseka uz češću pojavu snega.
Zima hladnija nego ranije, ali ne ekstremna
“Glavne temperature odlike svetskog mora koji će obeležiti zimu pred nama su: veoma slaba, centralno pozicionirana La Ninja, gotovo na ivici ENSO neutralnog stanja, u najhladnijem periodu verovatno oko -1,2. Razvijajući indeks negativne Pacifičke Dekadne Oscilacije (PDO-), neutralno stanje Dipola Indijskog Okeana (IDO neutralan), pozivna faza Atlantske Multidekadne Oscilacije (AMO+), ali uz postepeno slabljenje (hlađenjenje Atlantika) u toku zime. Vrlo toplo Sredozemno more”, navodi Čubrilo.
Ovakva postavka temperature vode svetskog mora sugeriše hladniju zimu nad nama u odnosu na protekle, ali ne i ekstremno hladnu. Zima bi trebalo da bude hladnija od poteklih sedam do deset, ali blaža u odnosu na vrlo hladne zime sa početka osamdesetih, kaže Čubrilo.
Šta nam donosi polarni vrtlog
Najpouzdaniji sezonski model, koji važi i za najstabilniji (sezonski ECMWF) kada je snaga zapadnih vetrova i pitanju, simulira da bi početkom zime oni bili jači od klimatološkog proseka, često i blizu rekordne jačine, posebno oko sredine decembra, zatim bi postepeno slabili, dok bi period snage zapadnih vetrova ispod proseka trebao početi negde oko Nove godine i potrajao bi negde do oko 10. 2, kaže Čubrilo.
“U tom intervalu će stratosferni polarni vrlog biti najslabiji i tada će biti najpovoljniji uslovi za njegovo narušavanje uz spuštanje hladnoće u niže geografske širine. Negde posle 10. 2. snaga zapadnih vetrova bi ponovo polako jačala i ostatak zimskog perioda bi oni trebalo da budu oko proseka, što znači da će snaga polarnog vrtloga biti prosečna, te on ne bi favorizovao neku veliku hladnoću posle 10. 2, ali je u isto vreme svojom snagom ne bi ni sprečavao. Kada je reč o mogućem (SSW), tačnije procesu naglog zagrevanaja stratosfere koji može usloviti naglo slabljenje polarnog vrtloga, slabljenje pa čak i okretanje zapadnih vetrova na istočne, što je najčešće uvod u vrlo hladno vreme u ovom momentu model takve signale ne može pravilno obraditi, a u koliko do ovog procesa i dođe, on bi najverovatnije bio negde tokom januara, posebno sredinom meseca.”
U januaru mraz i do -15 stepeni
Sve bi to značilo da bi početkom zime bilo nekoliko takvih prodora (najverovatnije dva) kada bi uslova za sneg bilo i u nizijama, dok bi prvi jači ovakav prodor trebalo da se desi negde u trećoj dekadi decembra i on bi uspostavio trend za veći deo januara koji bi bio snežan i dosta hladan u većem delu, posebno u prve tri nedelje kada se najčešće očekuju minimumi do oko -15 stepeni Celzijusa u nizijama.
“U februaru, posebno posle 15. 2. anticiklon bi ojačao ka nama te bi se ovakav mehanizam razvoja vremena prekinuo barem na nekoliko nedelja. Krajem februara i u prvoj dekadi marta moglo bi biti još nekoliko sličnih, kratkih prodora, ali se posle 25. 2. dugotrajna hladnoća više ne očekuje. Sumirano, zima koja je pred nama bi po proceni verovatno najkvalitetnijeg prognostičkog sistema (ECMWF, sezonski) trebalo da bude hladnija od niza poslednjih, ali ne i ekstremno hladna i u okviru referetnog niza od 1990. do 2020. ona bi i dalje bila malo toplija od proseka, pre svega zahvaljujući ranom dolasku toplijeg vremena negde posle 15. 2.”
Gotovo svi ostali prognostički sistemi su veoma slični onome što simulira ECMWF tako da nema ni potrebe analizirati pojedinačno svaki od njih, kaže Čubrilo.
„Američki NCEP, japanski JMA, kineski CMA, kanadski CANSIPS, nemački DWD i mnogi drugi vide gotovo identično odstupanje vazdušnog pritiska od proseka, ali se razlikuju u tačnom položaju i snazi sprege visokog vazdušnog pritiska između Azorskog anticiklona i anticiklona nad istokom Evrope.“
Za sam kraj Čubrilo daje i procenu odstupanja temperature kod sezonskog JMA modela.
“Nad našim delom Evrope i većim delom Sibira, posebno istočnog, prognozira se temperatura oko ali često i ispod proseka, dok se nad zapadom i severom Evrope jasno prognoziraju temperature iznad proseka. Ovakav signal bi mogao da znači da će barem u nekoliko nedelja tokom zime koja je pred nama Skandinavski anticiklon preuzeti kontrolu u razvoju vremena nad nama i sa istoka nam slati hladan vazduh.”
espreso.co.rs
