U Srbiji će tokom ove nedelje biti hladno vreme uz jutarnji mraz i maglu u pojedinim delovima zemlje, a već od vikenda se očekuje porast temperature i do 10 stepeni što kod mnogih bolesnika može da izazove vrtoglavicu, bolove u mišićima, stezanje u grudima, pospanost i mučninu.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavio je porast temperature od 16. novembra i duže sunčane intervale.
– U toku narednih dana biće umereno do potpuno oblačno sa kraćim sunčanim intervalima i uz maksimalne temperature od pet do 10 stepeni, ponegde uz duže zadržavanje magle – navodi RHMZ. Meteorolozi najavljuju od drugog dana vikenda otopljenje za čak deset stepeni u dnevnom proseku.
Ivan Ristić, meteorolog amater, rekao je za Kurir da će se do subote maksimalna temperature kretati između pet i deset stepeni Celzijusovih, a da će jutarnje temperature biti od nule do pet stepeni uz pojavu slabog mraza u pojedinim krajevima.
– U četvrtak više padavina susnežica i sneg mogući i u nižim predelima višim od 200 metara. Osim što je hladno blizu zemlje sve je hladnije i iznad nas, te se početak značajnijeg otopljenja stalno pomera na dan. Za sada se ne zna kretanje i trajanje tog vazduha i od njega zavisi koliko ćemo imati toplijih dana naredne nedelje. Temperature maksimalne dnevne će biti oko 15 stepeni Celzijusovih. Nakon toga sledi ponovo hladniji period koji može usloviti sneg i u nižim predelima i prve pahulje i u Beogradu između 20. i 25. novembra.
Spec. opšte medicine dr Radmila Šehić za Kurir kaže da nagli skok dnevne temprature unutar kratkog vremenskog intervala može da provocira zdravlje kod bolesnih, ali i kod pojedinih zdravih ljudi.
– Prvi na udaru su osobe koje imaju problem sa cirkulacijom odnosno s krvnim sudovima i problematičnim krvnim pritiskom. Šta god da se dešava da li naglo otopljava ili zahlađuje to dovodi do širenja krvnih sudova i spuštanju nivoa krvnog pritiska. Oni su pod terapijom predviđenom za zimske uslove i pad krvnog pritiska biće značajniji u smislu vrtoglavica, stezanja u grudima osećaja nesigurnosti pri hodu, dezorjentisanost, mali umor ili mentalno slabljenje, a sve to kao posledicu manjeg dotoka krvi u vitalne organe – srce, mozak i bubrege – objasnila je dr Šehić i dodala:
– Druga kategorija ljudi su oni koji imaju problematičnu cirkulaciju centranog nervnog sistema odnosno mozga. Oni mogu da osete glavobolju, imaće osećaj pospanosti, mučninu. Treća kategorija su osobe sa kardiovaskularnim problemima koje zbog paa krvnog pritiska mogu da osete stezanje u grudima, nedostatak vazduha.
Međutim, doktorka upozorava da na nagle promene vremena neće ostati imuni ni zdravi ljudi.
– U toj kategoriji su osobe koje su osetljivije i ranjivije pa u blagoj formi mogu da osete vrtoglavicu, mučninu, slabost u rukama i nogama. Neki od njih se i brzo adaptiraju i ne pridaju preveliki značaj tome jer se čovek navikao na velike i nagle oscilacije i ne dozvoljava da ga obuzme panika. Bitno je da svako oblači ono što je primereno vremenskim uslovima, da ispoštuje terapiju u konsultacijama sa lekarom i da ishranu prilagodi tome, a ukoliko je moguće i izbegavati psihički stres.
kurir.rs
