Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora koji je poznat i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve.
Sveti Jovan Zlatousti bio je carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha.
Autor je knjige “O sveštenstvu”, a zbog svojih izuzetnih govorničkih sposobnosti dobio je nadimak “Zlatousti”. Danas se ceni u celom hrišćanskom svetu, a kažu da je za života bio omiljen među običnim svetom, kom se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.
Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast.
Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Koman u Jermeniji gde je umro 407. godine. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.
U mnogim srpskim porodicama ovaj svetac slavi se kao krsna slava, a pošto je u pitanju jedan od najučenijih svetitelja, obavezno bi trebalo da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.
U nekim krajevima Srbije još se veruje da na današnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade, već da se umesto materijalnom posvete duhovnom radu.
Pored toga, u nekim krajevima postoji verovanje da onaj ko na Svetog Jovana Zlatoustog prekine nit, time ugrožava svoj život.
