Pomeranje sata u Srbiji dešava se dva puta godišnje – poslednjeg vikenda u martu prelazimo na letnje, dok poslednjeg vikenda u oktobru počinje zimsko računanje vremena.
Prelazak na letnje računanje vremena dogodiće se u noći sa subote, 30. marta, na nedelju, 31. marta, kazaljka se pomera s 2 sata ujutro na 3 sata ujutro.
Dakle 31. marta u 2 sata ujutru, kazaljke se pomeraju za sat vremena unapred i počinje letnje računanje vremena.
Na zimsko se ponovo vraćamo 27. oktobra.
kako stručnjaci objašnjavaju kako ovo pomeranje utiče na san?
Većini odraslih potrebno je između 7 i 9 sati sna tokom noći, dok deci može biti potrebno do 11 sati ili više. Dr Philip Alapat, docent medicine spavanja na Baylor College u Bejloru objašnjava da je gubitak sna povezan sa negativnim efektima na zdravlje i performanse tokom dana:
- Smanjen raspon pažnje
- Povećan broj profesionalnih ili saobraćajnih nesreća
U ozbiljnijim slučajevima, javljaju se štetna zdravstvena stanja kao što su moždani ili srčani udar.Jutarnja svetlost je dobra stvar, kažu stručnjaci. Kada svetlost uđe u naše oči, to je signal mozgu da isključi melatonin, hormon koji telo proizvodi da nas uspava.
Dvoljan je samo jedan poremećaj u rasporedu spavanja da bi se stvorio “domino efekt pospanosti”. Prema istraživanju stručnjaka za spavanje, posledice menjanja naše rutine mogu trajati duže nego što očekujemo, a sve zahvaljujući hormonima koje naše telo proizvodi.
– Reč je o melatoninu, hormonu koji proizvodi pinealna žlezda u našem mozgu koja reguliše naš ciklus spavanja i budnosti. Luči se kao odgovor na mrak i pomaže nam da se osećamo umorno i spremno za spavanje, a potiskuje ga svetlo tako da, kada smo više izloženi dnevnom svetlu, naše telo može proizvoditi manje melatonina – objašnjava doktorka Sue Pekok, psiholog specijalizovana za poremećaje spavanja
Pomeranje kazaljki na letnje računanje vremena često može da uzrokuje privremeni poremećaj našeg obrasca spavanja dok se naše telo ne navikne na promenu.
– Ovo posebno utiče na one koji su osetljivi na promene kada je njihov ritam spavanja u pitanju. Nekima može da prođe i nekoliko dana dok se nivo melatonina ne prilagodi novom ciklusu svetla i tame – kaže doktorka.
Da biste izbegli probleme povezane s letnjim računanjem vremena, najbolje je da se pripremite unapred. Prvo, doktorka Sue Pekok predlaže postepeno prilagođavanje rasporeda spavanja odlaskom u krevet i buđenjem od 10 do 15 minuta ranije svaki dan.
Jutarnja svetlost je dobra stvar, kažu stručnjaci. Kada svetlost uđe u naše oči, to je signal mozgu da isključi melatonin, hormon koji telo proizvodi da nas uspava.
Dvoljan je samo jedan poremećaj u rasporedu spavanja da bi se stvorio “domino efekt pospanosti”. Prema istraživanju stručnjaka za spavanje, posledice menjanja naše rutine mogu trajati duže nego što očekujemo, a sve zahvaljujući hormonima koje naše telo proizvodi.
– Reč je o melatoninu, hormonu koji proizvodi pinealna žlezda u našem mozgu koja reguliše naš ciklus spavanja i budnosti. Luči se kao odgovor na mrak i pomaže nam da se osećamo umorno i spremno za spavanje, a potiskuje ga svetlo tako da, kada smo više izloženi dnevnom svetlu, naše telo može proizvoditi manje melatonina – objašnjava doktorka Sue Pekok, psiholog specijalizovana za poremećaje spavanja.
Pomeranje kazaljki na letnje računanje vremena često može da uzrokuje privremeni poremećaj našeg obrasca spavanja dok se naše telo ne navikne na promenu.
– Ovo posebno utiče na one koji su osetljivi na promene kada je njihov ritam spavanja u pitanju. Nekima može da prođe i nekoliko dana dok se nivo melatonina ne prilagodi novom ciklusu svetla i tame – kaže doktorka.
Da biste izbegli probleme povezane s letnjim računanjem vremena, najbolje je da se pripremite unapred. Prvo, doktorka Sue Pekok predlaže postepeno prilagođavanje rasporeda spavanja odlaskom u krevet i buđenjem od 10 do 15 minuta ranije svaki dan.
kurir.rs
