Претрага
Претрага
Close this search box.

SRBI SVE MANJE JEDU HLEB, POTROŠNJA PREPOLOVLJENA! Evo zašto je tako i da li će uticati na proizvodnju pšenice

Foto: Pexels

Podaci pokazuju da se u periodu od 2006. do 2022. godine potrošnja hleba po glavi stanovnika u Srbiji gotovo prepolovila. Godišnje umesto 91 kilograma koliko smo ranije konzumirali, sada pojedemo svega 48 kilograma. Stručnjaci kažu da razloge za to treba tražiti u padu broja stanovnika, ali i promeni navika. Kako će se smanjena potrošnja hleba odraziti na proizvodnju i zalihe pšenice u našoj zemlji?

Nekada se obrok nije mogao zamisliti bez hleba. Danas, međutim, hleba sve manje ima na trpezi. Potrošnja hleba je smanjena zato što se u periodu od 2006. do 2022. godine kada je rađena analiza, broj stanovnika smanjio za oko milion.

“S druge strane, smanjila se i potrošnja po glavi stanovnika i to sa 91 kilograma na 48 kilograma godišnje. To je bez peciva”, kaže Zdravko Šajatović, direktor poslovnog Udruženja mlinara “Žitounija”.

Gde se jede najviše, a gde najmanje hleba?

Potrošnja hleba je različita od regiona do regiona. Najveći pad potrošnje hleba po glavi stanovnika zabeležen je u Vojvodini, a zatim u regionu Beograda. To su regioni gde je društveni bruto dohodak po stanovniku veći.

“U manje razvijenim područjima potrošnja hleba po glavi stanovnika je viša”, objašnjava Šajatović.

Što se tiče potrošnje peciva, po našim procenama, ona je 10 kilograma po stanovniku. I tu je situacija različita i po gradovima i po regionima. Tamo gde je platežna sposobnost stanovništva veća, veća je potrošnja, a tamo gde je manja, tu je potrošnja peciva manja. U tzv. krugu dvojke u Beogradu videćete da se u malim radnjama više prodaje pecivo nego hleb”, kaže Šajatović.

Manje hleba, manje i brašna?

Zbog smanjene potrošnje hleba, navodi, manje se pšenice melje u mlinovima.

“Po našim procenama ta meljava je ranije bila 1,2 miliona tona, a sada je oko milion tona godišnje. Izvoz brašna će ove godine biti oko 160.000 tona, što je oko 20 posto više nego prethodne ekonomske godine. To je dobar pokazatelj”, ističe naš sagovornik.

Ipak, stručnjaci nisu optimisti kada je reč o zalihama pšenice, jer će se i na njima osetiti pad potrošnje pšenice.

“Zalihe su značajne i verujem da će u junu ove godine biti najmanje oko milion tona, dok će istovremeno izvoz pšenice biti, takođe, oko milion tona. Poslednjih mesec-dva imamo povoljnu vest da su troškovi prevoza baržama pali sa 40 na 16 evra po toni i to je podstaklo veći izvoz za Konstancu. U februaru je bio oko 103.000 tona. Pretpostavka je da će se do kraja maja izvesti u tu luku još oko 300.000 tona”, kaže Šajatović.

Lepinje, somuni, sendvič kifle umesto hleba

“Hleb se troši manje, onoliko koliko je opao broj stanovnika. Ako govorimo u broju vekni to je oko 400.000 vekni manje godišnje. Procena je da odrastao čovek u proseku pojede oko 400 grama hleba dnevno. Deca više konzumiraju pecivo, pre svega, lepinje, somune, sendvič kifle, jer im ono često zamenjuje jedan obrok. Ipak, kad je reč o potrošnji pšeničnog brašna, ono se troši u sličnim količinama kao i ranije, samo je struktura potrošnje drugačija, zavisno od toga šta se pravi. Za većinu specijalnih vrsti hleba koje se sada više konzumiraju pšenično brašno se meša sa drugim vrstama brašna i ono učestvuje sa 30 do 50 procenata. Samo 5 do 7 odsto specijalnih vrsti hleba se proizvodi bez pšeničnog brašna”, kaže Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije.

U Privrednoj komori Srbije se slažu da se hleb manje troši. Da su na to uticale promene u prehrambenim navikama, kao i pad broja stanovnika. Ipak, tvrde da višegodišnji trend smanjenja potrošnje hleba nije uticao na proizvodnju pšenice i brašna, kao i na njihove bilanse.

“Brašno za ljudsku ishranu, osim za proizvodnju hleba i peciva, utroši se i za neposrednu potrošnju stanovništva, proizvodnju testenina, konditorsku industriju i za izvoz. S obzirom na to da će se od ove godine subvencionisati upotreba deklarisanog semena pšenice, kao i da će se na otkupnim mestima pšenica razvrstavati po kvalitetu, to će svakako uticati na njen kvalitet, a samim tim i na kvalitet brašna i povećanje izvoza”, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

U industrijskoj proizvodnji pekarskih proizvoda primetan je rast proizvodnje specijalnih peciva za oko 30 posto. Sve više i male pekare šire asortiman svojih proizvoda, pre svega, specijalnim vrstama hleba i peciva. Takođe, prema podacima RZS-a u 2023. godini u odnosu na 2019. industrijska proizvodnja testenina porasla je za 75 odsto”, navodi on.

Mlinari traže obeštećenje zbog ograničene cene brašna

“Zahtev za obeštećenje smo poslali pozivajući se na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrenih proizvoda koji je donet 2021. Tu piše da država u nekim situacijama ima pravo da donosi vanredne mere, ali istovremeno ima obavezu da sredstva za sprovođenje tih mera obezbedi u budžetu. Država je ograničila cenu malih pakovanja brašna, i tu je oštećeno 14-15 mlinova koji proizvode takvo brašno. Mi nismo tražili da nam država isplati celu razliku u ceni, već samo 5 dinara po kilogramu, kao i da se novac obezbedi iz budžetske rezerve i da se isplati preko Uprave za agrarna plaćanja”, kaže Zdravko Šajatović iz Žitounije.

“Po toj uredbi proizvođači moraju nešto više od 2.000 tona brašna da isporuče po propisanoj ceni. Za šest meseci to je oko 12.000 tona, a prevedeno u novac to je oko 60 miliona dinara. To nisu za državu velika sredstva, a proizvođačima malih pakovanja bi to i te kako značilo. Mlinovi su glavni kupci pšenice. Ko će kupovati pšenicu u julu kada budemo imali novi rod, ako oni budu finansijski onesposobljeni. Malo privrednih subjekata će se odlučiti da uzima kredit sa visokim kamatama da bi finansirali zalihe. Praksa će biti da se pšenica kupuje od meseca do meseca kao što je u Americi. Neće se kupovati u julu za čitavu godinu”, dodaje naš sagovornik.

Iz Žitounije podsećaju da je Srbija pre dve godine zabranila izvoz pšenice i brašna, što je prema njihvoj oceni bila pogrešna odluka.

“Tu smo izgubili izvoz od oko 40.000 tona brašna. Zalihe pšenice koje su tada ostale se provlače već drugu godinu, a ako bude solidan rod ove godine, mi ćemo u novu ekonomsku godinu ući sa značajnim količinama u silosima”, ističe Šajatović.

Ipak, u PKS kažu da je nakon ukidanja zabrane izvoz naglo povećan jer je cena našeg brašna bila konkurentna. Potogovo zemljama u okruženju.

“Poslednjih godina primetan je rast izvoza pšeničnog brašna. U 2023. godini izvezli smo 167.600 tona ukupne vrednosti 55,8 miliona evra. Brašno iz Srbije najviše se izvozi u zemlje CEFTA regiona, pre svega u BiH, Severnu Makedoniju i Crnu Goru”, kaže Bogunović.

“Tokom prošle godine zabeležen je veći izvoz brašna u Ekvatorijalnu Gvineju, kao i u Irak i Siriju. Sve češće nam se obraćaju zainteresovani uvoznici brašna iz dalekih zemalja, kao što su Indonezija ili Kina. Problem pri izvozu brašna na daleka tržišta predstavlja pre svega logistika – transport, pa i samo pakovanje”, dodaje sagovornik.

Srbija uvozi smrznuti hleb i peciva

Agroekonomski analitičari upozoravaju da na smanjenje potrošnje domaće pšenice i brašna može da utiče i uvoz hleba i peciva.

“Paradoks je da uvozimo testo, pecivo i hleb u polusmrznutom obliku. Sad plaćamo ceh što smo naša vrata širom otvorili prema svetu, pogotovo prema Evopi. Ja nisam zagovornik intervecionalističke poljoprivrede, ali mi smo nespremno ušli u tu tržišnu utakmicu koja se desila potpisivanjem SSP-a”, upozorava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

To je za sada mala količina, kaže on, ali ako to postane trend naša mlinarska industrija će imati još manje potrebe da kupuje pšenicu iz domaće proizvodnje. To može da poremeti naše bilanse da mi ponovo iz godine u godinu ulazimo sa velikim zalihama.

“Neke procene za ovu ekonomsku godinu su da možemo ući sa zalihama čak i do milion tona”, dodaje naš sagovornik.

Specijalne vrste hleba se više troše

Hoće li to demotivisati poljoprivrenike da seju hlebno zrno?

“Lično zastupam stav da mi ne treba da koristimo naše poljoprivredno zemljište tako što ćemo 70 posto tog zemljišta da koristimo za setvu žitarica i uljarica. Ako nama ne treba za domaće bilanse pšenice više od 1,7 miliona tona, čemu proizvodnja ove kulture na 600.000 hektara? To je po meni neracionalno”, ističe Galetin.

Foto: Kudolife

On dodaje da ima mnogo drugih kultura koje spadaju u intenzivnu poljoprivredu, koja zahteva mnogo više rada. Ali bismo na taj način mogli bolje da iskoristimo resurs koji se zove zemlja, kaže on.

“Sejati ekstenzivne kulture poput pšenice je u tradiciji naših poljoprivrednih proizvođača i mislim da bi i tim pitanjem trebalo da se pozabavi naša agrarna politika. Da malo više stimuliše intenzivnu proizvodnju, a ne da se svake godine suočavamo sa pitanjem šta sa velikim zalihama pšenice”, kaže sagovornik.

Imamo li dovoljno skladišnog prostora za pšenicu?

Velike zalihe na lageru pokreću pitanje naših kapaciteta za skladištenje.

“Prošle godine smo imali problem sa zalihama jer vlasnici svoju robu nisu prodali pre žetve. Kada govorimo o problemu sa skladištenjem, on se javlja isključivo kada nemamo gde da odložimo svoje zalihe”, navodi Bogunović.

“Mišljenja smo da u našoj zemlji neće biti takvog problema, jer u godinama kada imamo normalan rod i kada proizvedemo oko 13 miliona tona žitarica, ratari uspeju sve da odlože i da uskladište. Problem se može javiti u načinu na koji se skladišti pšenica, jer ne ispunjavaju svi silosi uslove za skladištenje”, kaže naš sagovornik iz PKS.

Raste potrošnja peciva

Pozitivno je, kaže, to što je usvojen Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za trgovinu na otkupnim mestima.

“Pravilnikom se bliže propisuju uslovi koji se tiču prostora, uređenja i opreme, kao i načina prodaje. Novina je da je detaljno pobrojana oprema koju mora imati otkupno mesto, a koja omogućava određivanje parametara kvaliteta pri prijemu”, kaže on.

“Takođe, propisana je i mogućnost za poljoprivrednog proizvođača, ako nije zadovoljan utvrđenom količinom, kvalitetom, odnosno klasom predatih poljoprivrednih proizvoda, da može da se obrati nadležnom inspektoru radi provere načina određivanja parametra kvaliteta od strane angažovanih kontrolnih organizacija odnosno samih otkupljivača” dodaje Bogunović.

Od milion tona pšenice dobija se 730.000 tona brašna koje se koristi za proizvodnju hleba i peciva, testenina, za konditorsku industriju, neposrednu potrošnju stanovništva i izvoz.

Građani u Srbiji troše pšenično brašno kroz takozvana “mala pakovanja”, kojih se godišnje u proseku proizvede oko 60.000 tona. Osmina te količine tj. oko 5.000 tona se izveze.

Istaživanja su pokazala da je sa sadašnjom potršnjom od oko 48 kilograma hleba po stanovniku godišnje, Srbija na nivou većine evropskih zemalja. Veću količinu troše Nemci i Česi, što se pripisuje njihovim prehrambenim navikama. Istovremeno Britanci godišnje pojedu 37, Amerikanci 17, a Indijci svega 1,75 kilograma hleba godišnje.

RTS/MONDO

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti