Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u Francuskoj, u šumi kod grada Kompjenj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu.
Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum. Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.
U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
U Srbiji je ovaj praznik prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.
Ceremonije povodom Dana primirja
Centralna ceremonija biće održana kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju, a premijer Miloš Vučević će kao izaslanik predsednika Republike Srbije položiti venac na Spomenik neznanom junaku na Avali. Centralnu državnu ceremoniju povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu predvodiće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nemanja Starović. Ceremonija polaganja venaca biće održana i na Francuskom groblju, kao i kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom Svetskom ratu. Ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti biće organizovane i na srpskim vojničkim grobljima u Baču, Živojnu i Skočiviru.
Natalijina ramonda
U znak poštovanja, danas bi trebalo da vaš rever krasi Natalijina ramonda. Ova biljka je ugrožena, raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila borbe protiv bugarskih snaga.
nsuzivo.rs
