Osvanulo je Badnje jutro za koje se vezuju brojni običaji prepuni simbolike.
Badnje jutro je i samo najava običaja koji krase Badnje veče, a zatim i jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Božić.
Sečenje badnjaka
Ranom zorom, običaji kažu, domaćini treba da sa puškama odu u seču badnjaka koji se do večeri drže pored kuće, a zatim se unose i stavljaju na ognjište.
Ova tradicija potiče od predanja koje kaže kako su vitlejemski pаstiri koji su na znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, isekli grаne badnjaka i poneli ih u pećinu kako bi naložili vatru i ugrejali Hristа i njegovu mаjku.
Sam badnjak ne bi trebalo da se seče golom rukom već rukavicama u kojima je bilo izmešano žito.
Domaćin se pre seče okreće ka istoku, krsti tri puta i kaže: “„Pomozi i Bože i sveti badnjače“. Drvo treba sekirom iseći tri puta, a ako se ono ne polomi iz trećeg pokušaja, onda se lomi rukama.
U pojedinim delovima Srbije običaj je da se na mestu na kojem je nekad stajalo stablo badnjaka ostavi ili parče pogače ili žito iz rukavice.
Uz badnjak se dodaje drenova grančica koja je simbol zdravlja i snage.
Veruje se da se “u badnjake” ide u tišini, a vraća se sa pesmom.
Badnjak se stavlja ispred kuće (mnogi odseku i jednu manju grančicu, pa njome zakite kapiju) a popodne se unosi unutra zajedno sa slamom i pečenicom.
U nekim krajevima naše zemlje, najčešće u gradovima, ne sledi se običaj sečenja badnjaka već se on kupuje na pijacama ili tezgama koje se ovih dana mogu sresti na svakom ćošku – uz pčenicu koja se, takođe, prodaje i uveliko kupuje za Božić.
Paljenje badnjaka
Mnogi ljudi širom Srbije na Badnje veče odlaze u lokalne hramove da prisustvuju paljenju badnjaka.
Oni koji nemaju ložište u svom domu gde bi mogli da zapale badnjak, odlome deo svog badnjaka i nose ga u crkvu, a mogu ga i u crkvi uzeti i tradicionalno priložiti velikoj vatri.
Opraštanje
Oni koji su se sa nekim tokom godine zavadili, na Badnji dan praštaju i mire se.
Božićna pečenica
Posle donošenja badnjaka se kolje pečenica. Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska.
Pečenica je žrtva za Novo leto, a ponegde se zove i Veselica ili Božićnjar.
To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.
Obilaženje kuća
U Vojvodini se deca okupljaju, predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje.
Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda.
Mali korinđaši obilaze u kuće u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje nekom prigodnom sitnicom.
Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, a ređe novcem.
Unošenje badnjaka i slame
U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću.
Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju: ‘Ko je?’, dok on odgovara: ‘Badnjak vam dolazi u kuću.’
Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku, govoreći: ‘Dobro veče badnjače’.
Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima:
‘Srećno vam Badnje veče’, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa: ‘Bog ti dobro dao i sreće imao’, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići.
Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera.
Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču.
Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.
Badnja večera
Badnja večera je raznovrsna i obilna, ali posna.
Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, već s poda, po kojem je prostrta slama, ili s prostrte velike vreće u koju je stavljena slama, tanak sloj…
Badnjački kolač se ne seče nožem već se lomi rukom.
Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ponešto ostavlja da prenoći, na onom mestu s koga se večeralo.
Na Badnje veče, isto tako ni na prvi ni na drugi dan Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja, čak se ni đubre ne izbacuje iz kuće.
Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče, kao što je već navedeno.
Za jelo na podu, tj., na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na zejtinu, med, vino i pasulj (obično „prebranac” ili „meljanac”).
U situ, kojim je sačekala Badnjačara i badnjak, pored žita, spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, kajsije, suvo grožđe, badem, lešnik.
Pred tako pripremljenom badnjačkom večerom, domaćin se prekrsti, pripali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, otpeva „Roždestvo Tvoje…” (“Rođenje Tvoje”), pročita molitvu Gospodnju (“Oče, naš…”) razlomi Badnjački kolač — pogaču i svu čeljad ponudi večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice, kako je gde običaj ili kako ko ume da nazdravi.
I Badnjačka večera kao, uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike:
Pogača badnjačka (hleb) označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: “Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće va vek; i hleb koji ću ja dati za život sveta”.
Riba – kao i hleb, označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani obavljali svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u “lomljenju hleba” i “večerama ljubavi”.
So – označava silu, Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino – predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.
Med – proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom – pčele. Znači sladost večnog života, onog koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj, slava Mu.
Sveća – koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću predstavlja svetlost carstva Božjeg. Sam Hristos za sebe kaže: “Ja sam svetlost svetu!” (Jn 8, 12) “Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.” (Jn 12, 36)
Posle večere, spava se na slami, a izjutra, rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanoj odeći (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu, vrelo, treći u štalu, kod stoke, svako za svojim poslom. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta „Polažajnika”.
Bdenje
Uoči Božića, na Badnje veče se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onom ko prvi spazi, pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja, domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja. Znalo se da, kad pucnji počnu da se razležu, badnjaci prispevaju.
Nekad su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
Srećan Badnji dan želi vam portal NS Uživo!
nsuzivo.rs
