Selo Skela kod Obrenovca ostaje u svesti naroda kao jedno od onih sa najtragičnijim sudbinama meštana. Većina pamti kaznenu ekspediciju nemačkih snaga nad lokalnim stanovništvom u pomenutom selu, ali je malo onih koji znaju priču o 50 srpskih devojaka, koje su pred najezdom Turaka nakon Prvog srpskog ustanka beg od obeščašćenja pronašle u reci Savi, koja je postala njihova ‘plava grobnica’. Razlog što se mali broj ljudi seća njihovog čina jeste taj što ne postoji spomenik koji bi podsećao na njihovo stradanje.
Na stranicama srpske istorije bledo se nazire podvig 50 srpskih devojaka koje su nakon propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca. Ne želeći da izgube devojačku čast i dostojanstvo, izabrale su smrt. Od 1813. godine pa sve do danas nije postavljen spomenik u znak sećanja na moralni podvig 50 mladih Srpkinja. Samo jedan skroman natpis na zgradi Doma svedoči o ovako velikom podvigu.
Turska ofanziva krenula iz Bosne, selo Skela sravnjeno usput
Srbi su uspeli da u Prvom srpskom ustanku proteraju Turke sa ovih prostora, ali posle nekoliko godina mira usledio je mirovni sporazum Rusije i Turske u Bukureštu 1813. godine, nakon čega je Srbija prepuštena na milost i nemilost Turcima.
Godinu dana kasnije počela je velika ofanziva na Srbiju, a naročito velike turske snage krenule su iz Bosne (oko 130.000 vojnika). Slom ustanika bio je izvestan pred ogromnom neprijateljskom silom, a Turci iz Bosne su sa zapada nadirali ka Beogradu. Na putu im se našlo i selo Skela kod Obrenovca, a tragični i herojski čin na koji se tada odlučila grupa žena i devojaka danas pamte samo veliki poznavaoci istorije i meštani obrenovačke opštine.
U Drugom svetskom ratu 15-oro streljano, pa obešeno
Nažalost, selo Skela je i za vreme Drugog svetskog rata preživelo tragediju, kada je 15. avgusta 1941. godine selo bilo prvo mesto u Jugoslaviji koje je bilo žrtva nemačke okupatorske kaznene ekspedicije.
U znak odmazde kada su Posavski partizani ubili jednog nemačkog oficira i trojicu podoficira, streljano je 15 meštana Skele, a ostala 42 taoca su bila dovedena iz Beograda – iz Banjičkog logora i zatvora Specijalne policije. Posle streljanja tela ubijenih su bila obešena i ostavljena da vise ceo dan.
Vest o odmazdi u selu Skela, radi zastrašivanja stanovništva je objavljena putem radija i novina, a bio je štampan i poseban plakat. Plakatom je stanovništo Beograda, ali i drugih mesta u Srbiji, bilo obavešteno o ovoj zločinačkoj akciji. Jedan primerak ovog plakata o spaljivanju sela Skele izložen je u stalnoj postavci Vojnog muzeja u Beogradu.
U znak sećanja na stradanja iz Drugog svetskog rata gotovo u svakom manjem mestu postoji spomenik sa imenima streljanih u odmazdama, dok je malo dalja prošlost prepuštena usmenom prenošenju lokalnog stanovništva i tako 205 godina u narodu živi priča o 50 srpskih devojaka kod sela Skela.
zena.blic.rs
Sramotno, ni sad nije kasno da se to obelezi kako dolikuje civilizovanom svetu. Neka vide svabe i cuju sta su sve radili, pa neka onda pricaju o civilizaciji koju lazno predstavljaju narodu, Evropi, njihova drzava je zlotvor, kod takvih netrebamo nikad uci u EU, samo se pretvaraju, a nasa izdajnicka g.v.a i danas saradjuju sa njima i govore kako treba bezati iz Srbije, eto im neka idu jedni drugima jer su isti. Barem ce u Srbiji ostati normalan narod a ovi zverinjaci neka idu kod svaba tamo neka se edukuju i u mrznji nadju zajednicki jezik.