Među decom u vrtićima i nižih razreda školskog uzrasta haraju stomačni virusi – rota, adeno i norovirus, koji se najviše manifestuju dijarejom, povraćanjem i povišenom telesnom temperaturom, zbog čega su pojedini roditelji morali da zovu i lekare Hitne pomoći.
U noći između nedelje i ponedeljka, Hitna pomoć u Beogradu je imala pet pedijatrijskih poziva, a kako smo nezvanično saznali, roditelji su zvali zbog povišene telesne temperature i dijareje.
– Rota, adeno i norovirus izazivaju dijareju, povraćanje i loše opšte stanje dece, ali treba imati u vidu da i obični respiratorni virusi, koji napadaju organe za disanje, nekad mogu da daju dijareju, čak i povraćanje – objašnjava dr Milićević.
Opasnost od dehidracije
Stomačni virusi su, podseća naš sagovornik kode dece mnogo izraženiji nego kod odraslih, a a opasni su jer kod mališana mogu da dovedu do dehidracije.
– Uglavnom se javljaju kod dece u kolektivu, u vrtići i školi. Kod dece povraćanje i dijareja uvek vodi ka dehidraciji, i to je ono što je opasno kada su ona u pitanju, dok je kod odraslih to veoma retko – kaže Milićević.
Prema njegovim rečima, upravo zbog toga, najvažnije je da se detetu stalno, ali pomalo daje tečnost, a izbor treba da budu čaj od nane ili od kamilice, kao i elektroliti:
– Povraćanjem i dijarejom se gube elektroliti, a kada se oni gube, to može da bude jako nezgodno, zbog čega je neophodno da se oni daju deci. Preparati koji u sebi sadrže rastvorene elektrolite se mogu kupiti u bilo kojoj apoteci.
(Ne) moraš da jedeš kad si bolestan
Nasuprot tečnosti, na hrani, kada su deca u ovakvom stanju, ne treba roditelji da insistiraju.
– U takvom stanju deca ne mogu da jedu. Umesto na hrani, treba insistirati na unošenju tečnosti. Ono pravilo stari da mora da se jede kad si bolestan, ne važi. Ako mu se i daje da jede, to treba da bude laka hrana – savetuje dr Milićević.
Febrilnost odnosno povišena telesna temperatura kod stomačnih virusa obično ne prelazi 38,5 stepeni, a sagovornik “Blic” kaže da detetu može da se da lek za njeno snižavanje. Kako ističe, najbolje je da to bude lek iz grupe paracetamola, koji najmanje nadražuju stomak.
– Antibiotik ne treba davati jer su uzroci ovakvih tegoba, uglavnom, virusi, a retko kad bakterije. Dete treba da miruje, a ne treba da ide u vrtić, školu… Takvo dete treba da bude izopšteno iz kolektiva, najpre zbog sebe, ali i zbog druge dece – podseća pedijatar Saša Milićević.
Tri znaka da dete treba odvesti lekaru
Kako kaže dr Milićević, dete treba odvesti kod lekara ako:
je malaksalo
ako odbija tečnost
ako je lošeg opšteg stanja
Inače, Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) prošle nedelje je upozorila da je norovirus, poznat kao “zimska stomačna buba”, koji izaziva stomačne probleme, u Velikoj Britaniji daleko virulentniji ove sezone u odnosu na prethodne.
Agencija je primetila da je porast broja slučajeva u velikoj meri izazvan varijantom poznatom kao GII.17, sojem koji je dobio nadimak kavasaki, jer je prvi put otkriven u japanskom gradu 2014. godine.
Najugroženiji stari i dece
Stomačna buba obično prolazi u roku od dva do tri dana.
Bez obzira na to, pacijentima, koji pored stomačnih problema, mogu da osete i bolove u rukama i nogama, savetuje se da ostanu kod kuće do 48 sati nakon što simptomi prestanu.
U retkim situacijama, neki ljudi moraju da budu hospitalizovani, a uglavnom su to starije osobe i deca, koji su najugroženiji.
Osoba zaražena norovirusom može da ima slične simptome kao zaraženi sa COVID-19.
mučnina
dijareja
povraćanje
groznica
glavobolja
bolovi u rukama i nogama
drhtavica
Kako se širi norovirus
Norovirus se širi na nekoliko načina:
bliskim kontaktom sa nekim ko je zaražen
dodirivanje površina ili predmeta koji imaju virus na sebi, a zatim dodirivanjem usta
konzumiranje hrane kojom je rukovao neko sa norovirusom
Kada je reč o adenovirusima, radi se o DNK virusima, iz porodice Adenoviridae. Kod dece najčešće izazivaju zapaljenja gornjih disajnih puteva, ali neretko i:
donje disajne puteve
digestivni trakt
limfne čvorove
mokraćne organe
oči
Do sada je otkriveno najmanje 47 serotipova virusa, a najčešći su virusi tipa 4 i 7, koji uzrokuju akutne infekcije gornjih disajnih puteva.
Adenovirusi se šire kapljičnim putem, prljavim rukama, zaraženim predmetima. Ovim virusima pogoduju zatvoreni prostori i visoka temperatura. Zbog toga su posebno podložne infekciji osobe koje borave u zatvorenim prostorijama, koje se greju i neredovno provetravaju.
Prema podacima Gradskog zavod aza javno zdravljem, osobe koje imaju jak imunitet prolaze bez simptoma, ali su zarazne i pomažu širenju infekcije.
Period inkubacije iznosi oko 7 dana.
Simptomi adenovirusa
Bolest se najčešće manifestuje:
povišenom telesnom temperaturom – traje do 5 dana
curenjem iz nosa
grebanjem u grlu
suzenjem i pečenjem očiju
kašljem – u početku je suv, a zatim nadražajan, i može da traje desetak dana
kijanjem
Rotavirus nalik točku
Rotavirusi su RNK virusi koji pripadaju porodici Reoviridae. Ovaj virus je dobio ime “rotavirus” zbog karakterističnog izgleda nalik na točak kada se gleda pod elektronskim mikroskopom.
Postoji devet grupa virusa, od kojih grupa A izaziva više od 90 odsto rotavirusnih infekcija kod ljudi.
Rezervoar je čovek, a put prenošenja je feko-oralni uz mogući kontaktni ili respiratorni mehanizam prenošenja. Ovi virusi se mogu naći i u kontaminiranoj vodi.
Period inkubacije iznosi od 24 do 72 sata, period zaraznosti traje u toku akutne faze bolesti i kasnije, dok traje izlučivanje virusa, a simptomi od 4 do 6 dana.
Deca se inficiraju rotavirusima u toku prve 2, 3 godine života, a vrhunac incidence kliničkog obolevanja je u starosnoj grupi od 6 do 24 meseca.
U većini slučajeva, infekcija rotavirusima je asimptomatska, posebno često kod dece mlađe od 3 meseca, jer su ona još uvek zaštićena majčinim antitelima.
Simptomi rotavirusa
Kod simptomatske infekcije, bolest počinje naglo, sa povišenom temperaturom, malaksalošću, povraćanjem, obilnim vodenim stolicama i grčevima u stomaku.
U odnosu na druge crevne infekcije dečijeg doba, povraćanje i prolivi su znatno učestaliji, pa postoji mogućnost razvoja teške dehidratacije i razvoja šoknog stanja.
espreso/Blic