U mišjoj rupi: Političari opozicije pristaju na poniženja, samo da ne naljute gazdu Đilasa, a do juče ga zvali izdajnikom!

Lideri opozicione liste za koju se tvrdi da ima najveće šanse da pobedi ne miču se iz svojih kancelarija u Beogradu

Imali smo u tridesetogodišnjoj istoriji savremenog višestranačja svakakve izbore: učestvovali su i vlasnici piramidalnih banaka i prodavci četki, i jogi letači i Bogoljub Karić… kampanje su bile i ovakve i onakve, ali nikada nije bilo kao sada. Kandidate su zamenili glumci, a kampanje nema!

Da – nema! Lideri opozicione liste za koju se tvrdi da ima najveće šanse da pobedi ne miču se iz svojih kancelarija u Beogradu. Da li ste videli ili čuli da su Đilas, Lutovac, Ponoš… organizovali negde skup od pet, deset hiljada ljudi i održali svojim pristalicama zapaljiv govor? Niste!

Još manje ste mogli da čujete ili vidite da su se ovi lideri zajedno pojavili pred građanima i od njih zatražili glas, potom demonstrirali snagu i jedinstvo držeći se za ruke i visoko ih dižući? “Snagu i jedinstvo”? Ha-ha! Niste i nećete!

I ranije smo imali predizborne saveze i koalicije političara koji se nisu podnosili, ali su se bar trpeli i, zarad zajedničkog cilja, održavali bar privid jedinstva. Najilustrativniji je primer koalicije koja je pobedila Miloševića.

Do juče nazivali Đilasa izdajnikom

A danas?

Praktično do samog raspisivanja izbora oni koji su se svrstali u kolonu iza Đilasa nisu štedeli uvrede na njegov račun. Ponoš, Aleksić, Lutovac… tvrdili su da je Dragan Đilas izdajnik i čovek koji je naneo najveću štetu opoziciji. I sad treba da zajedničlki nastupe, pa još nasmešeni?! Oni se neće zagrliti ni ako pobede!

Zahvaljujući sprezi s medijskim tajkunom Draganom Šolakom, Dragan Đilas nametnuo se kao neprikosnoveni gazda probriselskoj opoziciji. Uslovi pod kojima su se ostali priključili njegovoj listi – da ne bi nestali s političke scene! – ponižavajući su. Javnost je nešto više mogla o tome da sazna iz nastupa Borisa Tadića, koji se jedini usudio da progovori.

– Miki Aleksić mi je preneo uslov Dragana Đilasa: ako uđem u koaliciju, ne smem samostalno da se oglašavam u medijima ni na skupovima – rekao je Tadić.

Njegova sudbina ostalima je poslužila za nauk: stranka mu je prepolovljena, a bivši predsednik Srbije je prinuđen da se udruži sa antivakserom Radulovićem i strankom Otete bebe!

Skup sujetnih i nedelotvornih

Đilasova lista “Srbija protiv nasilja” je apsolutno nefunkcionalan skup sujetnih i nedelotvornih političara obuzetih nesavladivoim željom da se dočepaju vlasti, i bez ikakve ideje kako da tu želju ostvare.

Svesni da njihova nesposobnost u klasičnoj izbornoj kampanji ne bi mogla da se sakrije, Šolak i Đilas pribegli su neuobičajenom, ali u u ovim uslovima jedino mogućem rešenju: angažovali su javne ličnosti raznih profila da agituju umesto njih. Još letos smo, tako, imali proteste na kojima su govorili glumci, pevači, studenti… a sada imamo Proglas, dok političari koji pretenduju na vođenje države sede u dobrovoljnom kućnom pritvoru da ne bi naljutili Đilasa.

Srpska opozicija je izokrenula realnost: ranije su glumci imali svoje dublere, a sada oni dubliraju političare. Najistaknutija lica političke jeseni 2023. u Srbiji su Svetlana Bojković i Dragan Bjelogrlić. Kao da ćemo glasati za Oskara popularnosti, a ne za premijera.

Oni daju intervjue, oni diskutuju s paorima na blokadama, oni se žale da ne mogu da žive u ovakvoj Srbiji, i prete građanskim ratom ukoliko se opoziciji unapred ne prizna pobeda. Naravno, sve to u okvirima svojih skromnih znanja o poljoprivredi i ratu, ali šta se može kad nema boljih?

Uostalom, poznat je iz američlkih filmova onaj test poverenja za političare: “Da li biste kupili od njega polovni automobil?”

Da li biste poverovali Ćuti kad kaže da nije vraćao kilometražu?

24sedam.rs