Kada jugonostalgičari evociraju uspomene na neka prošla vremena i državu koja više ne postoji, jedna od nezaobilaznih tema je svakako i priča o čuvenom (najčešće) crvenom kiosku, zvaničnog naziva K67.
Kiosk K67 delo je slovenačkog industrijskog dizajnera i arhitekte Saše Mahtiga i predstavlja jedno od najprepoznatljivijih obeležja bivše SFR Jugoslavije.
Mahtig je dobio ideju da formuliše kiosk nakon što je slučajno čuo razgovor tokom prezentacije svog prvog nezavisnog projekta.
Modularna struktura je zamišljena 1966. godine kao savremena reakcija na postojeće stanje u urbanom pejzažu. Jedinica je predstavljala univerzalno, a istovremeno i vrhunsko rešenje u dizajnu i upotrebljivosti.
Kiosk je patentiran već sledeće godine, a prototip u punoj veličini predstavljen je 1969. godine. Besprekoran dizajn Kioska K67 prepoznat je skoro odmah.
Nakon što je kompletiran prototip u punoj veličini 1969. godine, jedinica je predstavljena u časopisu „Design“, što je navelo Emilija Ambasa, tada kustosa dizajna MoMA (Muzeja moderne umetnosti, Njujork, SAD), da ga nabavi 1970. godine.
View this post on Instagram
Kiosk K67 je iste godine uvršten u zbirku Muzeja, u izložbu koja uključuje i druge dizajnerske objekte koji su i danas karakteristični za svakodnevni život evropskih gradova.
Međutim, za ovaj događaj vezana je i jedna anegdota. Naime, Mahtig je za tu priliku otputovao u SAD, a kada se tamo obreo, ostao je šokiran susrevši se sa svojim delom na ulici, umesto u galerijskom prostoru.
Ispostavilo se da je konstrukcija kioska bila previše masivna da bi mogla da uđe u zgradu muzeja, pa je iz tog razloga izložena na ulici. Čitav događaj je naveo Mahtiga da redizajnira i usavrši svoje delo.
Tako je nastala druga generacija kioska K67, veoma poznatog po svojim beskonačnim kombinatornim kvalitetima.
Iako je kiosk najprepoznatljiviji po svojoj „jarko crvenoj”, kiosci su se pojavili i u drugim bojama, poput žute, zelene, bele, narandžaste.
Između 1967. godine i raspada bivše države početkom devedesetih, proizvedeno je 7.500 jedinica koristeći nove industrijske materijale i mogućnosti. Kiosk je bio izrađen od poliuretana, pleksiglasa i poliestera.
Sam dizajn je odgovarao novim potrebama modernizovanog društva, a mogućnost transformacije jedinice spram potreba, iz novinskog kioska u ski lift, maloprodajnu radnju ili štand brze hrane, nerovatna.
View this post on Instagram
Plastična kocka K67, u svim svojim varijacijama, veličini i boji, osim što se nalazila širom tadašnje SFR Jugoslavije, prodavala se i izvozila u zemlje poput Nemačke, Poljske i Rusije, a stigla je čak i do Japana, Kenije, Iraka i Novog Zelanda.
Kiosk K67 je bio simbol socijalističke Jugoslavije, snažno šaljući poruku modernizacije, urbanizacije i uspona ekonomije, pravcu kakvom je država težila – komunizmu na Jugoslovenski način.
Takav moderan industrijski dizajn išao je nasuprot svih socijalističkih dogmi i naširoko primenjenog socrealističkog stila, kakav je naširoko bio zastupljen u ostalim komunističkim zemljama.
Socrealizam je nastao kao doktrina prema kojoj umetnost treba da širi i jača ideje socijalizma i komunizma. Taj suvoparni i ni malo maštovit stil je kao osnovne teme imao industrijalazaciju i negovanje kulta ličnosti.
Otuda je kiosk oznake K67, kao spoj vrlo dopadljive forme i neprikosnovene funkcionalnosti, redak primerak avangardne estetike i dizajna, išao daleko ispred svog vremena.
A do koje mere je kiosk K67 išao ispred svog vremena, možda najbolje govori podatak da su njegov dizajn i funkcionalnost našli upotrebnu vrednost i u savremenom svetu, pa se i dalje koriste, iznova i iznova nalazeći nove načine primene.
View this post on Instagram
Ne samo da se postojeće jedinice obnavljaju, već su i pojedini entuzijasti ponovo počeli da ih proivode. Malo je reći da je kiosk K67 stekao veliki broj simpatija širom sveta, ali i kod nas, pa su nastale brojni grupe i projekti vezani za njega.
Gradske info
