Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dva sveca: prepodobnog Pahomija Velikog i Svetog Ahila, episkopa lariskog.
Pahomije je rodom bio Misirac, i u mladosti neznabožac. Kao vojnik učestvovao u borbi cara Konstantina protiv Maksencija. Potom doznavši od hrišćana za jednoga Boga, i videvši njihov blagočestiv život, Pahomije se krsti i ode u Tivaidsku pustinju, znamenitom podvižniku Palamonu, kod koga se deset godina učio životu podvižničkom. Tada mu se javi angel u odelu shimnika na mestu zvanom Tavenisiot, i dade mu daščicu, na kojoj beše napisan ustav opštežitelnog manastira, naredivši mu da takav manastir ustroji na tom mestu, proričući mu da će se u tom manastiru steći mnogi inoci radi spasenja duša.
Poslušavši angela Božjega, Pahomije poče strojiti mnoge ćelije, iako na tom mestu ne beše nikoga osim njega i brata njegovog Jovana. Kada ga ukori brat za to što stroji nepotrebne zgrade, Pahomije mu prosto reče, da on sleduje zapovesti Božjoj bez obzira kad će i ko će tu doći da stanuje. No uskoro se slegoše na to mesto mnogi ljudi, pokrenuti Duhom Božjim, i počeše se podvizavati po ustavu Pahomijevom, dobijenom od angela. A kada se broj inoka uveliča, to Pahomije postepeno osnova još šest manastira. Broj njegovih učenika iznosio je do sedam hiljada.
Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića. Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bi i osta redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha. Bezbrojna čudesa sotvori sveti Pahomije, no i bezbrojna iskušenja pretrpe od demona i ljudi. I posluži ljudima kao otac ili brat rođeni. I pobudi mnoge da pođu putem spasenja. I upravi mnoge na put istine. Bi i osta veliko svetilo Crkve i veliki svedok istine i pravde Hristove. Upokojio se mirno 348. godine u sedamdeset četvrtoj godini svoga zemnoga života. Mnoge od njegovih učenika crkva je uvrstila u red svetitelja, kao što su: Teodor, Jov, Pafnutije, Pekuzije, Atinodor, Eponih, Sur, Psoj, Dionisije, Psentaisije i drugi.
Sveti Ahil, episkop lariski
Ovaj veliki jerarh i čudotvorac rođen bi u Kapadokiji. Učestvovao na I vaseljenskom saboru, na kome je posramio jeretike i, kako svojom učenošću tako i svetošću, izazvao veliko divljenje. Uzevši jedan kamen, sveti Ahil vikne arijevcima:
“Ako je Hristos stvorenje Božje, kako vi kažete, recite, neka iz ovog kamena poteče jelej!” Jeretici su ćutali i čudili se takvom pozivu svetog Ahila.
Tada svetac opet reče:
“A ako je Sin Božji ravan Ocu, kao što mi verujemo, neka potekne jelej iz ovog kamena”.
I jelej zaista potekne na udivljenje sviju. Sveti Ahil upokojio se mirno u Larisi 330. godine. Samuil, car makedonski, kada osvoji Tesaliju, prenese mošti Ahilove u Prespu, na ostrvo u jezeru, koje se prozva a i danas zove Ahil, ili Ail.
Običaji
Prema narodnom verovanju, onaj koji danas započne posao kojim želi sa uspehom da se bavi, to će mu se i ostvariti.
Zato nikako nemojte zaboraviti da se danas odvažite da započnete, šta god želite da radite uspešno do kraja godine.
kurir.rs
Umesto da se prilagode naučnim dokazima, čini se da mnogi od nas ostaju zarobljeni u mitovima, sujeverjima i zastarelim načinima razmišljanja nasleđenim od naših primitivnih predaka. Iracionalno verovanje ima svoje korene u navikama ranog čovečanstva da pripisuje duh i nameru prirodnim pojavama kao što su voda, sunce, grom, more itd. More se često mislilo da je zlonamerna sila koja aktivno pokušava da nas se dočepa. 480. godine pre nove ere persijski kralj Kserks sagradio je pontonski most preko Helesponta, a uzburkano more je došlo i uništilo ga. Bio je toliko besan da je osudio more na 300 udaraca bičem. Pitam… Učitaj još »