U Srbiji u 2025. godini čeka nas toplo leto, ali će proleće, jesen i zima biti hladniji u odnosu na prethodne godine. Ova godina biće za nijansu hladnija, navode u dugoročnoj vremenskoj prognozi za Kurir prof dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta i meteorolog Ivan Ristić.
Prof. dr Valjarević i Ristić najavljuju da bi početkom januara 2025. trebalo da dođe do manjeg otopljenja sa maksimalnim temperaturama vazduha od šest do 10 stepeni.
– Najverovatnije da nam između 3. i 7. januara dolazi polarni vrtlog i hladan arktički vazduh. Prodor hladnog vazduha označiće početak ledene zime pošto će od Božića do Svetog Jovana biti ledenih dana. Temperature će biti ispod nule i padaće povremeno sneg. To će biti najhladniji period ove zime, a krajem januara očekujemo ponovo manje otopljenje, s tim što neće biti kao prethodnih godina kada su temperature išle i do 20 stepeni, već će biti umereno, kao što smo imali u prethodnom periodu, do 10-12 stepeni, a u Beogradu osam stepeni – navodi Ristić i dodaje:
– Otopljenje u trećoj dekadi januara bi kratko trajalo i od početka februara do polovine bi trebao da bude drugi najhladniji period ove zime. Povremeno bi bilo padavina, uglavnom kiše, susnežice i snega. Temperatura bi bila oko nule, i ne mogu se isključiti ledeni dani u prvoj polovini meseca, kada su temperature tokom celog dana ispod nule.
Prema njegovim rečima januar i februar biće zimski meseci, a u najhladnijem periodu u toku ta dva meseca temperature u Beogradu u jutarnjim časovima mogu biti -10 stepeni, pogotovo ako bude snežnog pokrivača.
– U Srbiji se očekuje i do -20 stepeni. Padavine, susnežica i sneg se očekuju u tom periodu i u nižim predelima. Kraj februara bi mogao da bude topliji i tada bi temperatura mogla da skoči za oko 15 stepeni. Mart će biti promenjiv, smenjvaće se periodi kada će biti oblačno sa padavinama, kišom, susnežicom i snegom, i periodi kada će biti stabilnije i toplije vreme. Sa kalendarskim dolaskom proleća temperatura će osetnije da poraste – navodi se u dugoročnoj prognozi.
Prof. Valjarević i Ristić najavljuju da će na početku proleća temperatura vazduha biti viša od 20 stepeni, a april bi mogao da prođe bez snega. Međutim, Ristić naglašava da ne bi trebalo da nas iznenadi ako sneg ipak padne u aprilu.
– Normalno je da temperature krajem aprila budu preko 20 stepeni, a mi imamo i pojavu snega i to je baš velika promena vremena. Ove godine se inače očekuje puno snega, pogotovo na planinama, i tamo se sneg skoro uopšte neće topiti. Na kraju zime će biti i preko metra snega na Kopaoniku i drugim planinama i sa početkom toplijeg vremena doći će do naglog topljenja snežnog pokrivača, tako da se očekuje da vodostaji reka brzo rastu, a kako nisu niski, treba upozoriti, pogotovo ako bude prolećnih jačih majskih kiša, da može doći do poplava. Mora se voditi računa pošto se u godinama sa puno snega na planinama poplave vrlo lako dešavaju.
U maju se već polako približavamo letnjim temperaturama i dešavalo se da temperature budu i preko 30 stepen. U ovoj godini postepeno ćemo ući iz proleća u leto, a biće i dosta padavina.
– Normale za jun su minimalna temperatura od 13 do 18, maksimalne od 23 do 29 stepeni, a kada je preko 25 stepeni to su već letnje temperature. To će se desiti u trećoj dekadi juna i oko 25-26. kada možemo da očekujemo prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni. Kraj juna bi bio baš topao i voda će se ugrejati na preko 20 stepeni u Grčkoj i južnom Jadranu. Ko planira letovanje može da ode na odmor već krajem juna. Očekujem da u ovoj godini bude tri, četiri toplotna talasa, a najtopliji će biti u trećoj dekadi jula, oko 24-25. jula sa temperaturama od 41 stepen u Beogradu i 42 stepena u Srbiji – kaže Ristić.
Prema njihovoj dugoročnoj prognozi, septembar bi trebao da bude sličan kao 2024. i već u tom mesecu se očekuju prodori sa Severnog ledenog mora što će spustiti temperaturu i opet bi došlo do promene cirkulacije što bi značilo da nećemo imati puno toplih dana i neće biti previše vruće na jesen.
– U novembru možemo očekivati prvi sneg sa temperaturama u granicama normale. I decembar bi mogao biti kopija prethodnih, sa povremenim blažim zahlađenjima uz padavine i blažim otopljenjima. Dakle, jedino leto će ostati toplo, ali proleće, jesen i zima neće, biće hladniji u odnosu na prethodne, i sledeća godina će zato biti za nijansu hladnija.
– Zbog promene cirkulacije primetiće se trend pada temperatura na Balkanu, koje su rasle iz godinu u godinu i dostigle su maksimum. Više nećemo biti najtoplije područje, trenutno imamo najveće negativno odstupanje u odnosu na celu Evropu. Prethodnih godina vreme su nam određivali Islandski ciklon i Afrički anticiklon, ali to je prekinuto u septembru 2024.
– Došlo je do stvaranja jakog polarnog vrtloga i on je doneo toplije vreme polarnim oblastima, ali zato na našoj geografskoj širini zbog dominacije vetra s istoka, dosta je ciklona tokom jeseni i još uvek dolazi sa istoka, prelazi preko nas i donosi hladniji vazduh – kaže Ristić i dodaje da još uvek nema naznaka za spregu Islandskog ciklona i Afričkog anticiklona, ali će se ovaj anticiklon sada spajati sa ogrankom Sibirskog i leti će nam doneti velike vrućine.
24sedam.rs
Dodaje da se u junu očekuju u velike količine padavina i do 100 litara po metru kvadratnom za jedan dan, tako da može doći do poplava. Za jul minimalne temperature su u proseku od 15 do 19 stepeni minimalne, a 26 do 30 maksimalne. Prema njegovim rečima imaćemo dosta dana sa tropskim temperaturama, a od kraja juna do septembra će nas pratiti izuzetno toplo vreme sa tropskim temperaturama zbog priliva toplog vazduha iz Afrike.
– Jul je najtopliji mesec i druga dekada je najrizičnija kada su u pitanju superćelijske oluje. Očekuje se da temperature tokom leta budu visoke i mora će se brzo zagrejati. Sredinom jula temperatura morske vode će biti blizu 30 stepeni što znači da će biti ispunjen jedan od kriterijuma za superćelijsku oluju, a to je da temperatura bude veća od 27 stepeni. Granica za nastanak uragana na okeanima je 27 stepeni, ali može da se koristi i za nastanak oluja s tim što sa superćelijsku oluju na visini vetrovi moraju da budu izraženi i da postoji smicanje vetra sa visinom. Nadamo se da se 2025. godine neće poklopiti svi uslovi za njeno nastajanje – ocenio je Ristić.
I ako izostanu superćelijske oluje biće dosta pljuskova kiše, lokalno i sa gradom, jakim olujnim vetrom što će za mesto u kom se dogodi biti kao superćelijska oluja, jer, podseća Ristić, superćelijska oluja zahvata veći region i ostavlja za sobom veliku štetu. Ova oluja je treća kategorija uragana i prati je brzina vetra od oko 200 kilometara na čas.
– Stablinije vreme bez mnogo kiše očekuje se u avgustu. Klasičan letnji mesec, sparan, vreo, tropski zbog čega ćemo s nestrpljenjem očekivati pad temperature i padavine. Opet nam neće biti lako, jer dugo će trajati toplotni talasi, pogotovo što je sada izražena umereno – kontinentalna klima zbog koje se vazduh preko leta greje, a zimi se hladi. U julu i avgustu maksimumi će biti od 40 do 42 stepena, s tim što u julu očekujemo malo više kiše. Imaćemo puno tropskih dana i tropskih noći, pogotovo u većim gradovima zbog zagrevanja betona, slabe cirkulacije… Jedva ćemo čekati da dođe jesen – ističe Ristić.
