Josta je bobičasto voće koje ima brojne benefite, a jedno od njih je da ima nekoliko puta više vitamina C nego što to ga ima limun.
Ova voćka je hibrid, a nastala je ukrštanjem ogrozda i crne ribizle, kako bi se suzbile njihove mane. Nastala na području Nemačke, tačnije u Kelnu na institutu Max Planck, a naziv tog voća potiče od dve nemačke reči – schwarze Johannisbeere (crna kupina) i Stachelbeere (ogrozd).
Inače, u Nemačkoj je josta na ceni i košta 5 evra po kilogramu. Za uvezene plodove je to ima smisla. Ali ovaj podatak bi trebalo uzeti sa rezervom, ako je reč o proizvodnji u Nemačkoj, pošto se zna da se josta bere veoma sporo, ručno, i da se ta cifra ne uklapa u 16 evra po satu koliko se u toj zemlji plaćaju sezonski poslovi.
Srbija pogodna za uzgoj joste
Josta se gaji na područjima gde je klima kontinentalna, a pogodnije je gajiti je na adekvatnim većim nadmorskim visinama.
Jostu se sadi na početku proleća ili na jesen, sa razmakom redova od 3 metra dok razmak između josti u redu treba da bude od 0,7 do 1 metar.
Ona se sadi na zemljištu koje je dobro drenirano i ima pH vrednost 5-6, pomoću ožiljenih reznica.
Rezidbu je potrebno odraditi tokom zime, kada biljka miruje.
Biljka cveta u prvom delu aprila, a berba bobica se vrši do sredine jula sa žbuna visine do 1,8 metar. Josta prve plodove daje nakon tri godine gajenja, a prinos po žbunu u punoj rodnosti može biti nekoliko kilograma.
Izuzetna otpornost na bolesti i štetočine
Josta pokazuje jako veliku otpornost na bolesti i štetočine, pa joj tretiranje nije ni potrebno. Takođe, tolerantna je na niske temperature, i dokazano opstaje na -40 stepeni. S druge strane, visoke temperature joj ne pogoduju naročito.
Josta nije zahtevna za uzgoj. Ne treba je tretirati fungicidima i insekticidima i tolerantna je na niske temperature.
Podrška EU
Svma koji žele da na svom imanju imaju zasade jostu, u tome može da pomogne Evropska unija.
IPARD program dobro je poznat poljoprivrednicima u Srbiji, a do sada je bespovratna sredstva za unapređenje ruralnog razvoja, a koja opredeljuje Evropska unija, iskoristilo oko 1.300 poljoprivrednika.
Prvi javni poziv za Meru 1 trećeg ciklusa IPARD programa, otvoren je do 24. maja ove godine. Korisnici će moći da, po jednom zahtevu, ostvare pravo na podsticaj između 20 hiljada evra i milion evra.
Konkurs je namenjen poljoprivrednicima, koji planiraju da ulažu u fizičku imovinu, odnosno izgradnju i opremanje objekata na gazdinstvima, kao i onima koji bi podigli novi, višegodišnji zasad voća, ili obnovili postojeći.
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.
Za ovaj javni poziv namenjeno je ukupno 4,8 milijardi dinara. Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 75 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, ili proizvođač sertifikovanih organskih proizvoda, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području, ili je investicija vezana za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora.
Po jednom zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost predmetne investicije, korisnik može da ostvari pravo na IPARD podsticaje u minimalnom nominalnom iznosu od 20.000 evra i maksimalnom nominalnom iznosu od 1.000.000 evra.
mondo.rs
Izgleda da sam totalno neobaveštena, ali prvi put čujem za ovo voće. Mislila sam na prvu da je aronija. Da nisam ovog proleća celo dvorište popločala behaton bau pločama, sad bih stavila jednu sadnicu.