Posle višednevnih paklenih temperatura, traži se predah od julskih toplotnih talasa. Ekstremne vrućine pogodile su mnoge zemlje južne i istočne Evrope ovog meseca, delimično podstaknute talasom toplog vazduha iz severne Afrike.
Više ljudi je umrlo u Italiji, dok su upozorenja na vrućinu izdata u Portugalu, Rumuniji i na Kipru.
Stručnjaci potvrđuju da će vrućine u narednoj sedmici malo popustiti, a komentarisali su i kako je i zašto došlo do ovih vrućina.
Meteorolog Lars Lovinski objasnio je da je južni i istočni deo Evrope bio pod toplotnom kupolom, odnosno pod uticajem visokog pritiska sa dosta toplog vazduha koji ne struji.
Nasuprot tome, severna Evropa je pošteđena vrućine zbog mlaznog toka – trake brzog vazduha u gornjim slojevima atmosfere koja razdvaja ova dva vremenska režima.
Tamo gde se susreću vazdušne mase, od južne Francuske i Alpa do baltičkih država, bilo je nekoliko ciklusa jake kiše i grmljavine praćenih gradom i vetrom.
Temperature u vrelijim delovima Evrope bile su 6 do 12 stepeni Celzijusa iznad proseka za to doba godine, što je podstaklo požare i zahtevalo rekordnu potrošnju energije. Neka područja su usvojila posebne planove rada tokom vrućina, uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom radi zaštite radnika.
Dobra vest je da su ekstremne vrućine iza nas i da će temperature padati u narednim nedeljama.
– Ovaj prodor hladnijeg, svežijeg vazduha mogao bi da izazove jake grmljavine, posebno na Balkanu – rekao je Lovinski.
Dani su sve duži jer se Zemlja sporije rotira, a glavni krivac za to mogu biti klimatske promene. Predviđanje toplotnih talasa, posebno njihovog trajanja i intenziteta, ostaje izazov.
Meteorolog AccuWeather Tajler Rojs veruje da se ovonedeljne vrućine neće ponoviti, bar ne u ovim razmerama.
– Lokalizovana ekstremna toplota (više od 35°C) je verovatnije da će se desiti dan ili dva na tipičnim lokacijama, posebno sredinom avgusta – rekao je Rojs.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Euronews
