Njegova priča i dalje inspiriše, spajajući duh prošlih vekova s modernim prazničnim veseljem
Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Nikolu, sveca koji je poznat kao zaštitnik putnika, moreplovaca, dece i studenata. Nikoljdan je jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, uz Aranđelovdan i Đurđevdan.
Prema legendi, Sveti Nikola nije otvoreno darivao ljude, već je diskretno ostavljao novac u njihove džepove kako bi ih iznenadio. Upravo iz ove priče potiče lik Deda Mraza, koji je nastavio tradiciju darivanja i dobrote, slično kako se u narodnim predanjima opisuje Sveti Nikola.
Veruje se da Sveti Nikola uoči praznika deci ostavlja poklone u cipelama, zbog čega je običaj da se mališanima za ovaj dan daruju pokloni. Na ikonama, Sveti Nikola je često prikazan kao visok starac sa sedom bradom, štapom u ruci i džakom iz kojeg deli poklone deci. U zapadnom hrišćanstvu, njegov lik se s vremenom transformisao u Božić Batu.
Veseli deda u crvenom odelu, koga deca širom sveta danas poznaju kao Deda Mraza, nastao je iz ovog hrišćanskog sveca. Ipak, malo ko zna kako je njegov lik evoluirao kroz istoriju.
Kako je Sveti Nikola postao Deda Mraz?
Prvi zapisi o Svetom Nikoli, episkopu iz Mire poznatom po nesebičnoj pomoći i dobrotvornim delima, potiču iz 4. veka nove ere. Jedna od legendi kaže da je tri večeri zaredom tajno ostavljao vreće s novcem kod kuća siromašnih devojaka, omogućivši im da prežive.
Njegova praksa tajnog darivanja, poput ostavljanja novčića u cipelama, inspirisala je nastanak holandskog Sinterklasa, koji je s vremenom evoluirao u lik Deda Mraza u Sjedinjenim Američkim Državama.
U 17. veku, u britanskom folkloru pojavio se lik Božić Bate, koji je simbolisao darivanje i praznično veselje. Kada je Novi Amsterdam (današnji Njujork) 1804. godine proglasio Svetog Nikolu svojim zaštitnikom, njegov lik počinje da se menja, preobrazivši se u Deda Mraza.
Sveti Nikola je tada dobio prepoznatljivu dugu belu bradu i oreol, dok je u drugoj polovini 19. veka njegov krzneni ogrtač zamenjen crvenim plaštom. Irvasi i kočije dodati su njegovom liku, a tradicionalna crvena boja postala je dominantna od 1868. godine.
Početkom 20. veka, lik Deda Mraza se pojavljivao u knjigama, časopisima i reklamama. Kompanija „Koka-Kola“ je tokom 1920-ih i 1930-ih godina popularizovala njegov moderan izgled kroz praznične kampanje, predstavljajući ga kao dedu rumenih obraza, duge bele brade i crvenog ogrtača, kakvog danas poznajemo.
Forenzička rekonstrukcija – jeo biljke, imao artritis i glavobolje
Grupa naučnika predvođena profesorom Moraesom nedavno je rekonstruisala lice Svetog Nikole koristeći podatke prikupljene tokom 20. veka. Na osnovu 3D modela lobanje, tim je razvio profil lica primenom statističkih projekcija i anatomskih tehnika. Krajnji rezultat su dva prikaza: jedan realistični, u sivim tonovima, i drugi umetnički, inspirisan tradicionalnom ikonografijom Svetog Nikole, sa prepoznatljivom bradom i odećom.
– Koristio sam podatke iz studija koje je pedesetih godina sprovodio prof. dr Luiđi Martino. Tražio sam dozvolu za korišćenje ovih podataka od oca Gaetana Đerarda Ćiofarija iz Centra za proučavanje Nikolaja, gde je knjiga štampana, koji je to odobrio. Inicijalno smo uradili 3D rekonstrukciju lobanje korišćenjem podataka iz anatomskih analiza urađenih pedesetih godina.
Onda smo pratili profil lica korišćenjem statističkih projekcija. Dopunili smo ove podatke tehnikama anatomske deformacije, u kojima se tomografija glave žive osobe prilagođava tako da se lobanja virtuelnog donora poklapa sa lobanjom sveca čije lice radimo. Finalno lice predstavlja umetanje svih ovih informacija, koje su anatomski i statistički povezane – rekao je Moraes i dodao:
– Generisali smo dve grupe slika, jednu sa više objektivnim elementima, što znači lice bez kose, brade i brkova, zatvorenih očiju i u crno-beloj tehnici, a drugu grupu sa više umetničkim i spekulativnim elementima, za koje smo koristili ikonografiju Svetog Nikole Mirlikijskog. Za ceo ovaj rad nam je bilo potrebno oko dve nedelje.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Profesor Moraes je istakao da rekonstrukcija otkriva detalje o njegovom fizičkom stanju: Sveti Nikola je verovatno patio od hroničnog artritisa i povremenih glavobolja zbog zadebljanja kostiju lobanje. Analiza je dala seriju podataka poput procenjene visine od 167 centimetara, kao i to da je njegova ishrana bila uglavnom biljna.
Povezanost sa prazničnim duhom
Rekonstrukcija lica otkriva “snažno, ali nežno lice” koje se podudara sa opisima iz poznate pesme. Njegovo široko lice, pune obraze i prijateljski izraz možemo lako povezati sa modernim prikazom Deda Mraza, čineći ovu rekonstrukciju mostom između istorijskih činjenica, mitova i savremenih prazničnih tradicija.
Univerzalne vrednosti
Lice Svetog Nikole, bilo da je prikazano kroz istorijsku preciznost ili umetničku interpretaciju, podseća nas na univerzalne vrednosti dobrote, darežljivosti i nesebičnosti. Njegova priča i dalje inspiriše, spajajući duh prošlih vekova sa modernim prazničnim veseljem, prenosi Daily Mail.
