Svetski poznati slatkiši koji su stariji od naših baka i deka!

       

Ljudska bića su od davnina volela da jedu slatko, a to se nije promenilo ni danas. Međutim, da li znate da su neki poznati svetski slatkiši nastali i pre nekoliko hiljada godina?

Kada pomislimo na stare slatkiše, svima nam na pamet padaju svilene bombone, žvake- cigarete ili gumeni zubi. Međutim, neki od najpoznatijih svetskih slatkiša stari su i po nekoliko hiljada godina, a i dalje se rado konzumiraju. U nastavku saznajte koji su to najpoznatije i najstarije omiljene poslastice širom sveta.

Džordan bademi

Za mnoge ljude širom sveta, Džordan bademi služe se na venčanjima, a ova tradicija praktikuje se od SAD, preko Italije, do Bliskog istoka. U pitanju su bademi preliveni šećernim sirupom, a originalno nastali su 177. godine p.n.e. u drevnom Rimu, s tim što su tada bili prelivani medom. U srednjem veku, kada je šećer postao dostupniji, bademi su dobili novi ogrtač. Kasnije, u šećer su dodavane boje, a danas, ovo je i dalje jedan od omiljenih slatkiša širom sveta.

Maršmelou

Sigurno ste ovo videli, ako ne uživo, onda makar u filmovima. U pitanju su male, bele, vazdušaste loptice, koje se najčešće služe uz vruću čokoladu ili se pak otapaju na vatri. Maršmelou, odnosno slezov kolačić, isprva se pravio od korena belog sleza, a nastao je u Egiptu, 2000 godine p.n.e. Ipak, ovi kolačići su pravljeni od korena belog sleza, meda i oraha, a jeli su ga sami faraoni. Tek oko 1800. godine počela je široka proizvodnja maršmeloa, a uz ulogu zaslađivanja, ovi kolačići koristili su se i u medicinske svrhe, u lečenju bola u grlu i kašlja. Tek 1920-tih godina, nastao je recept za maršmelou kakvog danas poznajemo.

Torone

Italijanska poslastica torone postoji još od Srednjeg veka, a tradicionalno, pravi se od lešnika, belanaca i meda, koji se mešaju nad vodenom parom sedam sati, pre nego što dobiju željenu gustinu. Neki istoričari smatraju da je torone dospeo u Španiju preko Arapa, dok drugi misle da je ova poslastica nastala u drevnoj Grčkoj ili Rimu. Iako se ne zna pravoporeklo, torone je omiljena poslastica Španaca i Italijana, a najčešće služi se u vreme božićnih praznika.

Ratluk

Ova pihtijasta slatka masa nastala je u Iranu, a tradicionalno, dolazi u dve varijante- ukus ruže i narandže. Originalno, ratluk se pravio od skuvanog soka od grožđa, a zvao se kesme. Ova varijanta još uvek se pravi u nekim delovima Turske.

Šećerna pena

Šećerna vuna odnosno pena nastala je u SAD 1897. godine, a osmislili su je jedan poslastičar i jedan stomatolog. Javnosti, mašina za pravljene ove poslastice predstavljena je 1904. godine, a tek 16 godina kasnije, šećerna vuna postala je popularna. Danas, u brojnim delovima sveta, najčešće se prodaje na vašarima.

Lavashak

Ovaj voćni roler nastao je tokom prvog Persijskog carstva. Voće se kuvalo, a zatim se razvlačilo na tanke parčadi. Nakon što bi se osušilo, pravile bi se rolnice. Najčešće, koriste se šljive, višnje, kajsije i breskve.

Alva

Prema nekim istoričarima, alva je nastala oko 3000. godine pre nove ere, a drugi pak smatraju da je nastala tek u 12. veku. Bilo kako bilo, ova poslastica stvorena je na Bliskom istoku. To je slatko jelo od pšeničnog brašna, masti i meda ili se pak pravi od susama, brašna, meda ili šećera.Postoje različite vrste: ćeten-alva, tahan-alva, kos-alva itd.

Marcipan

Baš kao i alvu, ni za marcipan istoričari nisu sigurni kada je nastala niti ko ga je prvi osmislio. U pitanju je mešavina bademovog brašna, vode i šećera, a jedan od istorijskih spisa spominje Španiju kao zemljuporekla.

Komentari: