Srčani zastoj i srčani udar nisu stanja. Kardiolozi ističu da srčani udar jeste čest uzrok iznenadnog zastoja srca. Kada se srčani zastoj dogodi, ljudi obično ne reaguju. Dolazi do gubitka svesti i prestanka disanja, zbog čega osoba može za nekoliko minuta da premine. Stručnjaci sa Klinike Klivlend navode da se u više od 50 odsto slučajeva nagli srčani zastoj dogodi bez prethodnih simptoma, ali ponekad mogu da se dese:
- Vrtoglavica
- Bol u grudima
- Gubitak svesti
- Brzi otkucaji srca
- Kratkoća daha
- Zamagljen vid
- Mučnina i povraćanje
“Moramo da razmišljamo o tome da ćemo vrlo češće biti u situaciji da pomognemo svom bliskom nego neznancu. Što više građana treba da bude naučeno osnovama tehnika koje pomažu kod srčanog zastoja. One zaista mogu da naprave veliku razliku između života i smrti“, rekao je Nikola Prica, sekretar CK Beograd, u emisiji “150 minuta” na Prvoj.
Kako spasiti život osobi koja ima srčani zastoj?
Una Lukić, volonterka CK Beograd, pokazala je u emisiji “150 minuta” na Prvoj kako treba da izgledaju koraci koji mogu da pomognu osobi koja doživljava srčani zastoj.
“Da bismo shvatili da je osoba pri svesti, prva i osnovna stvar je da osobu prodrmamo uz oba ramena, dozovemo je i pitamo da li nas čuje. Kada smo nakon toga ustanovili da osoba nema svest, proveravamo da li diše. Prvo treba da otvorimo disajni put, a to radimo tako što ćemo jednu ruku staviti na čelo, dva prsta na bradu, zabacimo glavu i približimo se da proverimo disanje. Posmatramo tri paramtera – gledaj, slušaj i oseti”, rekla je volonterka CK Beograd.
“Nakon toga, ako zaključimo da osoba ne diše, započinjemo sa reanimacijom. Ako imamo AED (automatski eksterni defibrilator) aparat u okolini, iskoristićemo ga. Bilo ko može da ga iskoristi, lako je primenljiv i govori nam šta je potrebno da odradimo. Ima dve osnovne funkcije. Prva je da analizra srčani ritam, a druga da isporučuje elektro šokove”, objasnla je Una.
“Postoje dva dugmeta za uključivanje i isporučivanje elektro šokova. Kada ga uključite, aparat prvo kaže: ‘Uklonite odeću sa grudi pacijenta’, potom objašnjava svaki korak dalje. Na elektrodama je nacrtano i tačno naznačeno gde treba da ih postavimo. Bitno je da naglasimo da aparat nas ne menja, već nam pomaže”, rekla je Una i objasnila kako se pravilno izvode grudne kompresije.
“Grudne kompresije uvek radimo na sredini grudnog koša i treba da imamo jasan i čvrst položaj, da klečimo, a ne da sedimo. Postavljamo koren svoje jače šake na sredinu grudnog koša, drugom rukom preplićemo šrste i to je položaj. Grudne kompresije radimo 30 puta. Potom stavimo jednu ruku na čelo, dva prsta stavimo na bradu, zabacimo glavu, zapušimo nos i damo dva udaha. Nakon toga ponovo prelazimo na grudne kompresije i to radimo dok osoba ne oživi ili dok ne stigne hitna pomoć”, objasnila je Una Lukić.
mondo
