Krenula je sezona slava, vreme darivanja, druženja i okretanja porodici i dragim ljudima.
Kada je pravi trenutak da naslednik postane glava kuće i preuzme ovu dužnost na sebe, daje nam odgovor diplomirani teolog i psiholog Darko Nikolić i ističe da je to često pitanje i dilema.
Dakle, sin, čim se odvoji od kuće, trebalo bi da slavi slavu bez obzira na to da li je osnovao svoju porodicu ili ne, ali ukoliko je sin u mogućnosti da dolazi u roditeljski dom, onda i nije obavezno da on sam obeležava slavu.
– Dešava se da se zbog zaposlenja ili pak nekog drugog razloga odselimo iz zemlje u kojoj nam borave roditelji i nismo u mogućnosti da dolazimo na dan slave i zajedno sa njima proslavljamo našeg zaštitnika, te je iz tog razloga potrebno da sin započne, uz blagoslov oca, da proslavlja svetitelja i zaštitnika njegove porodice. Jednom kada se odlučite da počnete da slavite, onda je potrebno to da ima kontinuitet i da se ne prekida.
Ukoliko je sin u mogućnosti da dolazi u dom roditelja, onda mogu proslavljati zajedno sve do momenta kada sin formira svoju porodicu i zasebno domaćinstvo, te samim tim treba da počne da slavi zajedno sa suprugom i njihovim naslednicima, jer je krsna slava zaštitnik ognjišta i Božji blagoslov za ukućane. Po dobijanju blagoslova sina od strane oca, to ne znači da otac prestaje da slavi slavu u svom domu. Naprotiv, on nastavlja da slavi zaštitnika doma dok god je u mogućnosti, a sin počinje da slavi slavu u okviru svoje porodice radi blagostanja i svakog napretka članova svoje porodice.
Crkva predodređuje običaj da otac predaje komad kolača svom nasledniku, pa mnoge zanima kako izgleda to predavanje – gde ono treba da se obavi.
– Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, dolazi kod roditelja na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu deo slavskog kolača, jedan drugom čestitaju slavu, a otac uz najlepše želje i blagoslove poželi sinu da sa svojom ženom i decom, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu.
Ovo je lep običaj koji jedna porodica može da ima i da obavi, koji objedinjuje jednu familiju. A šta ako ne ide sve po planu? Šta se dešava ako sin, iz nekog razloga, ne želi da nasledi slavu i da produži ovaj običaj?
– Može da se desi da sin iz ličnih ubeđenja, ili nekih drugih razloga ne želi da nastavi tradiciju slavljenja slave. Avako ko ima želju da nastavi da slavi slavu predaka to treba da čini zajedno sa porodicom, onako kako je to činio i sa roditeljima, braćom, sestrama.
Sve nam je sagovornik lepo objasnio kada je situacija “jednostavna”, ali šta se dešava kada porodica ima dvojicu ili više sinova? Kako onda otac treba da postupi?
– Slavu slavi svaki sin koji po osnivanju zasebnog domaćinstva oseti želju i potrebu da proslavlja zaštitnika u svom domu te zatraži blagoslov od oca. Shodno tome, ne podrazumeva se niti je pravilo da najstariji sin nastavlja tradiciju proslavljanja slave, već svaki ponaosob, a po formiranju porodice i odvojenog domaćinstva.
Sada se postavlja pitanje koje zanima ženske pripadnike. Šta ako u porodici nema muških potomaka, već jedna ili više ćerki? Žena udajom počinje da slavi muževljevu slavu, ali da li bi trebalo i da nastavi svoju devojačku?
– Poznato nam je, kako ranije tako i danas, da, kako se prenosilo prezime sa oca na sina, tako se nasleđivala i slava. Ali isto tako moramo da znamo koliku važnu ulogu ima žena u Crkvi. Ako nema muških potomaka, nema razloga da žena ne može da nastavi da slavi slavu roditelja, sve do momenta kada se uda za supruga kada zajedno počinju da slave krsnu slavu koju je suprug nasledio od svog oca. Ali i tada, s obzirom na to da nema muških naslednika, kćerka neće pogrešiti ako ima želju da obeleži slavu koju su slavili njeni dedovi i otac. Uz slavsku sveću, slavski kolač i žito, u krugu porodice ili i prijatelja i gostiju, uvek može da prinese blagodarne molitve zaštitniku doma u kojem je odrasla sa svojim roditeljima – daje nam odgovor Darko Nikolić.
dnevnik.rs
