Kako da se oslobodite negativnih obrazaca ponašanja koja ste usvojili od svojih roditelja – da li ponavljate greške koje je pravila vaša majka?
Svako od nas se u detinjstvu zakleo da nikada, nikada neće učiniti ono što su radili mama ili tata, ili ponoviti greške koje su napravili u roditeljstvu ili u stvarima koje rade. Ali evo paradoksa: što smo stariji, postajemo sličniji našim roditeljima. Psiholog Marina Veles otkriva koji su destruktivni brascima ponašanja i mogućnosti promene strategije na koju smo navikli od detinjstva.
Krivi su neuroni ogledala i navike
Roditeljski scenariji su navike razmišljanja, reagovanja i delovanja na određeni način. Njihov cilj je da prežive. Ovo je primarni zadatak koji leži u najvažnijem delu našeg mozga – limbičkom sistemu. A zahvaljujući ogledalskim neuronima dete uči da kopira pokrete i ponašanje ljudi oko sebe i pre svega roditelja.
Od njih dobijamo prva saznanja o svetu. Gledamo reakcije u različitim situacijama, slušamo objašnjenja: da li nam govore ili nešto komentarišu. Na primer, “Novac je prljavština i zlo”, “Ne možete se osloniti na čoveka!” Vidi, muž vara komšinicu!” I šta se dešava? Dete prikuplja informacije i pamti ih u kategorije: jedna o novcu, druga o zdravlju, treća o karijeri itd.
“Kutija” po nasleđu
Zamislite kutiju sa alatima koja se prenosi s generacije na generaciju. Dobivši ga, naslednik ga otvara i uzima iz njega, na primer, samo čekić, jer su ga koristili njegov otac i deda. Iako u kutiji ima mnogo drugih alata: testera, ubodna testera, bušilica itd.
Roditelji po pravilu prenose svoja pravila, govore im u šta veruju. Kao u začaranom krugu, ponavljaju model koji su u njih postavili njihovi preci, uvereni da ih tako treba vaspitavati. Ali ako otac nije postao milioner, ne treba reći da se poštenim radom ne može mnogo zaraditi. Ako odnos majke ne uspe, nije ćerka kriva.
Destruktivni obrazac ponašanja
Destruktivno – uništava ličnost, sprečava vas da postignete ono što želite. U našem društvu se u obrazovanju koriste mnogi destruktivni obrasci.
Kritikovanje
Ne da hvalim, ne da podstičemo pozitivne strategije, već da pronađemo manu. Najlakši način je da svom detetu kada dođe iz škole kažete: “Zašto ne pet?”, “Zašto nisi oprao sudove?”, “Zašto nisi pomogao?”. Deca čuju samo pritužbe da stalno nešto nisu završili. Ali možete i drugačije: “Bravo, dobio si četiri, ipak si naučio ovu tešku lekciju”, “Tako je dobro što si oprao tanjir za sobom.”
Poređenje sa drugima vam ne ide u prilog
Ima roditelja koji povlače paralele koje nisu u korist deteta. “Vidi komšijina ćerka je tako uredna i lepa2, “Ti si kao otac, baš takav…” i onda svako može da zameni epitete koje je dala majka kojoj je dosadilo da nosi celu kuću na sebi. U ovom trenutku raste kompleks inferiornosti, devojka shvata da je biti kao njen otac najveća nesreća na svetu.
Budite savršeni ili nikako
“Kad završiš muzičku školu, onda…”, “Dobićeš zlatnu medalju, crvenu diplomu…” Kao rezultat, roditelji nas teraju da težimo idealu koji ne postoji ili je veoma teško ostvariti. Tada devojka ne može da nađe sastanak ili da ode na sajt za upoznavanje, jer treba da izgubi još pet kilograma. Ne mogu da dobijem novi posao jer još treba da steknem dva viša obrazovanja i steknem iskustvo. I dok je nesavršen, nema kretanja, nema zadovoljstva od života.
Pridružite se tuđim iskustvima
Da li je moguće promeniti scenario? Sigurno! Prosto je navika da se misli da se bogati rađaju sa srebrnom kašikom u ustima, a siromašni se rađaju sa drvenom kutlačicom. Navika se može prepoznati i ispraviti: “Može li se živeti drugačije?”, “Da li se dešava da se veliki novac ne krade, već poštenim radom zaradi?” A onda počinjemo da tražimo kontraprimere, da pokažemo sebi drugačiju realnost.
Ako vaša porodica nije imala određeno iskustvo, zadatak je da ga pronađete od drugih ljudi i usvojite. Moraćete drugačije da razmišljate i delujete, drugačije reagujete na spoljašnje stimuluse da biste postigli ono što vam je potrebno. Istovremeno, neće se moći lako i neprimećeno postati milioner, kako ne bi izazivao protest i zavist.
Zabeležite misli, akcije, rezultate
Šta je svesnost? Ovo je razumevanje uzročno-posledičnih odnosa. Ako nam se ne sviđa posledica (rezultat), onda moramo promeniti uzrok. Misli i akcije ne dovode do rezultata – i njih treba preispitati. Najbolji način da to uradite je pisanim putem: zabeležite misli, akcije i rezultate do kojih su doveli i vratite se osnovama. Možete sami da promenite roditeljske scenarije. Ali biće potrebno mnogo vremena jer su ljudi lenji. Teško je sebi priznati neke društveno odobrene želje: “Šta će ljudi reći?”, “Kako će mama gledati na ovo?”, “Ne, ne mogu da se odlučim”.
Ovde mozak smanjuje svoju odbranu, a mi počinjemo da lažemo sami sebe. Bolje je kontaktirati specijaliste koji će brzo pomoći u uklanjanju svih blokada. Štaviše, lako je otići u krajnost. Kada se čovek nečega plaši ili mu se nešto gadi, on ide u potpuno suprotno. U ovom slučaju, devojka koja je odrasla u porodici sa ocem koji pije udaće se za apsolutnog trezvenjaka. Ili će neko ko je odrastao u velikoj porodici više voleti da uopšte nema potomstvo.
Ne treba se plašiti ekstrema, jer se život menja, a sa njim se menjamo i mi. Kada bežimo od neželjene stvarnosti, po pravilu, u tom procesu shvatamo da je klatno previše zamahnulo u drugom pravcu i dolazimo do spoznaje da je istina u sredini.
Glavna stvar je da ne sprečite decu da postignu svoje ciljeve, grade svoje živote i budu srećni. Podržite rečima: “Svima se dešava drugačije, ali vama će biti kako želite.” Tako da u odraslom dobu sami biraju pravila po kojima će graditi svoj život.
(Sensa)
