Da li stojite pred ogledalom i primećujete na sebi “nedostatke”, ili se pred važan projekat kritikujete jer niste uradili sve savršeno? Stroga i preterana samokritika loše utiču na kvalitet života – kako to prevazići.
Samokritičnost predstavlja stanje u kojoj se osoba najviše fokusira na vlastite “mane”, nedostatke i greške. Iako je često korisno da osvestimo svoje greške kako bismo iz njih učili, isključivo koncentrisanje na stvari koje su negativne, izaziva neprestano kritikovanje sebe i urušavanje vlastitog samopouzdanja.
Jedan od velikih kapaciteta ljudskog mozga, jeste da vidimo sopstvenu aktivnost gotovo “spolja” u trenutku kada je sprovodimo. Drugim rečima, posmatramo sebe dok “glumimo” i ocenjujemo šta radimo. Nažalost, ova percepcija ponekad postaje preterano stroga, a to znači da se previše fokusiramo na svoje “mane”. Stoga, umesto zdrave samokritike, mi sami sebe ponižavamo, sputavamo i omalovažavamo. Zašto se to dešava? Postoji li način da se to prevaziđe?
Preterano fokusiranje na svoje “mane” je navika koju, većinu vremena, izvodite, a da toga niste ni svesni. Nažalost, mnogi veruju da je kritikovanje, grđenje i vređanje sebe praksa koja će ih “probuditi”, osvestiti i podstaći da se promene nabolje. Ali, preterana samokritičnost je daleko od rasta, ona može biti destruktivna. Ukoliko kod sebe samo primećujete greške i iznova sebe kritikujete, to vas ne poboljšava, već vas povređuje i uzrokuje nesigurnsot.
Koja su dva najčešća uzroka samokritičnosti:
Naučeni obrazac ponašanja – Imali ste detinjstvo u kome je kritika bila glavna tema. Zbog toga ste razvili ideju da je samokritika normalan, čak i poželjan način postupanja prema sebi. Shodno tome, previše fokusiranje na sopstvene mane je u skladu sa ovom idejom.
Nesvesno osećanje krivice – Postoji nešto u vašem životu zbog čega se osećate stid ili krivica, ali toga niste svesni. Možda ste uradili ili želeli da uradite nešto što smatrate vrednim za osudu. Shodno tome, oštra samokritika je način da se neprestano kažnjavate.
Koji znaci pokazuju da je osoba preterano samokritična:
Latentna krivica – Kad god se desi nešto negativno, pomislite da ste mogli nešto da uradite da to sprečite.
- Vi generalizujete sopstveno ponašanje – “Nisam sposoban da uradim ništa dobro” ili “Situacije uvek izmiču kontroli” itd.
- Previše ste zahtevni prema sebi
– Da biste smatrali da je nešto što ste uradili ispravno, zapravo mora biti savršeno. Ako nije, smatrate to neuspehom.
- Nkada sebi ne čestitate – Retko akda sami sebe pohvalite. Ukoliko nešto uradite pogrešno, satima i danima ćete sebe kritikovati, ali uspeh prolazi nezapaženo.
- Dihotomno mišljenje – Sve je ili crno ili belo. Ako niste postigli sve, osećate se kao da niste postigli ništa.
- Upoređujete se sa drugima – Uvek postavljate druge iznad sebe
- Plašite se rizika
- Mislite da je opraštanje sebi snishodljivo i neprihvatljivo
Ukoliko ste preterano samokritični i primećujete da vas to sputava, utiče na kvalitete života i čini da se osećate loše, važno je da porazgovarate sa stručnjakom i dobijete važne smernice. Jedan od najvažnijih koraka kako biste prestali da se fokusirate na svoje “mane” jeste saosećanje.
Saosećanje ne treba povezivati sa samosažaljenjem. Ono predstavlja da se ophodite prema sebi kao osobi koja ima emocije, da pokažete solidarnost sa sobom, razumevanje prema vlastitim greškama i da se trudite da sebi oprostite, ali i motivišete sebe da nastavite dalje. Samosaosećanje ne znači da ste više popustljivi u onome što radite. Naprotiv, ako ojačate sliku koju imate o sebi i, umesto da se previše fokusirate na sopstvene mane, odlučite da se jednostavno prepustite, velika je verovatnoća da ćete postići veća dostignuća u svim aspektima svog života.
Samosaosećanje spontano motiviše i podstiče pozitivne promene u vama. Sa druge strane, oštra i preterana samokritika samo uništava i smanjuje vaše šanse za napredovanje. Zato je važno da učite kako da sebi postanete dobar prijatelj, da se povežete sa sobom, ukažete prvo razumevanje, zatim poštovanje, a na kraju najvažnije – LJUBAV.
Novosti
