Da li znate kako se pravilno piše? Donosimo najveće pravopisne nedoumice u srpskom jeziku

Većina nas se barem jednom nedeljno, ako ne i češće nađe u nedoumici kako se neka reč piše. Pravopis srpskog jezika je veoma kompleksan, što potvrđuju i česte greške u pravopisu kako u pisanim tako i u digitalnim izvorima. Svakodnevno se na internetu susrećemo sa ovakvim greškama.

Kako bi podstakli pravilno pisanje u srpskom jeziku, navešćemo neke od najvećih nedoumica u pravopisu našeg jezika i njihova pravilna rešenja.

Rečca „ne“

Treba početi od rečce „ne“, jer se zaista mnogo puta srećemo sa njenom nepravilnom upotrebom. Rečca „ne“ se piše spojeno sa pridevima: neograničen, neodgovoran, nebitan, neopisiv, nevažan… Dok se uz glagol piše odvojeno: ne znam, ne želim, ne volim…

Odrična rečca „ne“ se piše sastavljeno samo u sledećim glagolima u ličnom obliku: neću, nemam, nemoj i nisam.

Na kraju, treba naglasiti da se rečca „ne“ uz imenice, prideve i priloge piše spojeno: neprijatelj, nespavanje, nepravda, neznanje

S obzirom da/na (nešto) ili obzirom na (nešto)?

Jedini gramatički ispravan izraz je s obzirom da/na (nešto). Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

Sve vreme ili svo vreme?

Piše se sve vreme. Pridevska zamenica sav u srednjem rodu je sve. Menja se po zameničkoj promeni: sve – svega – svemu – svim – svemu u jednini i sva – svih – svima –svima – svima u množini. Ovo e u sve je ostatak iz davnih vremena kad je zamenica sve imala oblik vse. Iza mekog s nije moglo doći o nego e.

Barem ili bar?

Piše se i jedno i drugo. Bar i barem su rečce koje služe za izuzimanje i ograničavanje, za isticanje reči uz koje stoje.

Dosad ili do sada?

Piše se i jedno i drugo. Sad i sada su prilozi koji znače u ovo vreme. Dosad i dosada su prilozi složeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati rastavljeno ili sastavljeno zavisi od akcenta.

Kad je akcenat na sad pišu se rastavljeno: Do sad smo ovako, a od sada ćemo drugačije. Do je predlog i nema svoj akcenat, ali ako akcenat sa priloga sad pređe na njega pišu se sastavljeno: I dosad sam živeo na svoj račun, ne želim ništa da menjam.

Ni za šta ili nizašta?

Piše se i jedno i drugo. Prilog nizašta koji znači bez potrebe, bez razloga, uzalud, piše se spojeno: ubiće me nizašta. U odričnim rečenicama predlog razdvaja odričnu zamenicu ništa i piše se rastavljeno ni za šta: ne bih te dao ni za šta na svetu.

Samnom ili sa mnom?

Piše se sa mnom. Odvojeno se pišu predloške veze s ličnim zamenicama: sa mnom, uza me, preda mnom.

Izviniti (se) ili izvinuti (se)?

Piše se izviniti (se). Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se), izvinio se. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.

Malopre ili malo pre?

Piše se i jedno i drugo. Malopre je složeni prilog koji znači neposredno pre ovog trenutka, maločas: stigao je malopre iz škole, malo pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pretebe (suprotno od posle tebe). Malo posle se piše odvojeno.

Odeljenje ili odelenje?

Ispravno se piše odeljenje. Kod glagolskih imenica izvedenih od glagola sa samoglasnikom i u osnovi prezenta obavezno je jotovanje: odeljenje, mišljenje,moljenje, a ne odelenje, mislenje, molenje.

Pisanje višečlanih brojeva

Višečlani brojevi, bili oni osnovni, redni ili zbirni, uvek se pišu rastavljeno ( sto četrdeset pet, hiljadu osamsto šezdeset jedan, pedeset dvojica…). Posebno treba obratiti pažnju na to da se oblici kao osamsto, sedamsto, trista pišu sastavljeno, ali se osam stotina, sedam stotina, tri stotine, pišu rastavljeno.

Sastavljeno se uvek pišu redni brojevi koji na drugom mestu imaju stotinu, hiljadu ili milion ( tristoti, dvehiljadita, petmilioniti… ), kao i složenice koje u sebi sadrže broj i neku drugu vrstu reči, kao na primer: stopedesetogodišnjica, trogodišnjakinja, dvočasovni, jedanput, dvaput (ali dva puta).

Još jedna napomena: broj šeststo (600) ima dva puta grupu st u sebi u svim oblicima, kako bi se razlikovao od oblika broja šest (šeststo učenika / šesto čulo; šestostogodišnji period / šestogodišnji dečak).

Nadamo se da smo u ovom tekstu uspeli da razjasnimo neke nedoumice, naravno ima ih na pretek u srpskom jeziku. Ukoliko se setite još nekih, pišite nam vaše pravopisne nedoumice u komentar.

Ako želite da proverite tačnost iznetih podataka i rešite buduće nedoumice, preporučuje se Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna i Pravopis srpskog jezika Matice srpske.

Gradske info