Domaćinstva u kojima žive pušači skoro desetinu svojih prihoda odvajaju na ovaj porok. Pored toga, pokazalo se da s troškovima za cigarete, rastu i troškovi za alkoholne proizvode i za barove i restorane. Kada se sve to sabere dolazimo do toga da ta domaćinstva imaju značajna izdvajanja na takozvane neproduktivne troškove, što još dodatno smanjuje potencijal domaćinstava za rast prihoda. A gde se više troši na cigarete, manje se troši na hranu, garderobu i obrazovanje, pa samim tim i na mogućnost veće zarade. To sve pokazuju istraživanja koja u Srbiji sprovodi Institut ekonomskih nauka, u okviru svetskog programa za smanjenje pušenja filantropske fondacije “Blumberg”.
Direktor ovog instituta dr Jovan Zubović, istakao je u razgovoru za jutarnji program Radio Beograda 1 da se u bliskoj budućnosti može očekivati dalji rast cena duvana i duvanskih proizvoda i nada se da će to smanjiti broj pušača u našoj populaciji.
Na osnovu brojnih istraživanja u svetu pokazalo se da je najveći motivator da ljudi prestanu da puše – podizanje cena duvanskih proizvoda. Zubović ističe i da je ovaj efekat veći što su zarade manje. Povećanje cene cigareta od 10 odsto smanjuje potrošnju za 7 odsto. Kod najsiromašnijih to ima mnogo veći efekat – smanjuje broj pušača za čak 11 odsto.
Cena cigareta u zemljama Evropske unije varira od 5 do 15 evra po pakli. Najskuplje su u Irskoj i Norveškoj gde jedna paklica košta 15 evra. U Francuskoj je oko 10, a u Nemačkoj i Belgiji oko 7 evra. Najjeftinije su u susednoj Bugarskoj, gde su cene slične našim.
Srbija se nalazi među vodećim zemljama u Evropi. Po broju žena pušača zauzimamo neslavno drugo mesto u celom svetu!
Ukazuje i to da je pandemija kovida 19 u velikoj meri izazvala povećanje stresa kod stanovništva što je dovelo do blagog trenda povećanja prevalencije pušenja. Ipak, po završetku pandemije očekuje se da će se pad broja pušača dalje nastaviti.
U jednom istraživanju u Srbiji, rađenom pre dve godine, pokazano je da svaki deseti đak uzrasta od 13 do 15 godina. Ishod ovog istraživanja kaže da je čak 61 odsto mladih izloženo duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima, a da čak 82,2 odsto učenika podržava zabranu pušenja na tim mestima.
rts.rs/nsuzivo.rs
