EVO KAKO DA ZAŠTITITE BAŠTU I VOĆNJAK OD ZMIJA: Top 6 korisnih saveta i načina

Zmije imaju važnu ulogu u ekosistemima, a samim tim i u baštama i voćnjacima.

Zašto su korisne?

One kontrolišu štetočine poput miševa, voluharica, pacova, žaba, puževa i drugih malih životinja koje mogu oštetiti useve ili voće i tako održavaju prirodnu ravnotežu. Na ovaj način smanjuju upotrebu pesticida, ali i učestvuju u razgradnji organskog materijala poput leševa životinja ili biljnog otpada i obogaćuju zemljište.

Ipak, malo kome je svejedno kada ih vidi u svom okruženju, posebno onima koji nisu upoznati sa njihovim vrstama. Tako ima onih koji od obične belouške (naslovna fotografija, op.ur.) vide šarku i odmah će poželeti da je se reše.

Ako ste primetili veći broj zmija u svojoj bašti ili voćnjaku i ako ih se bojite, evo nekoliko saveta kako da ih držite podalje.

Šest preporuka za odvraćanje zmija

1. Dolaze na hranu

Uklonite izvore hrane koje će privući miševe, voluharice, pacove i gore navedene životinje. Jer, tamo gde ima njih, moguće je da će doći i zmije. Očistite sve ono što ih može privući, pa čak i ambalažu od hrane, hranu za ljubimce, hranilice za ptice. Obratite pažnju i na komposter.

2. Vole vodu

One vole vodu pa će se pojaviti u jezercu, fontani ili čak u dubini u zemlji gde se skuplja kišnica. Prekrijte posude u kojima držite vodu za zalivanje.

3. Uklonite skloništa

Skrivaju se na vlažnim i tamnim mestima, uz veliko kamenje, ispod gomile lišća, balvana, starih grana, praznih posuda za cveće. Neće se dugo zadržavati ako nemaju gde da se sakriju.

4. Visoka trava

Redovno kosite visoku travu, jer se tamo sklanjaju od grabljivica kao što su sove i jastrebovi.

5. Predatori kao pomoćnici

Privucite njihove prirodne neprijatelje tako što ćete postaviti T motku na strateškim mestima oko vrta i voćnjaka. Sove ili jastrebovi rado će sesti na njih, kao na osmatračnicu, u potrazi za plenom.

6. Biljke pomoćnici

Navodno ih odbijaju određene biljke zbog svog mirisa, iako za to nema naučnih dokaza. Neke od njih su beli luk, crveni luk, ruzmarin, pelin, limunska trava, neven, bosiljak, kadulja, đumbir, timijan.

A šta ako je sretnem?

U slučaju da sretnete zmiju, nemojte je terati, udarati i slično, ona se boji isto kao i vi, možda i više. U samoobrani vas može napasti i ugristi. Ostanite smireni i lagano se udaljite.

Espreso/Agroklub.rs/Maja Celing Celić/