JEDNOSTAVAN NAČIN DA PREPOZNATE VISOKU INTELIGENCIJU: Najviše se ogleda u tome na osnovu čega osobe donose odluke

Koje bi osobine i obrasci ponašanja pokazuje osoba sa visokim koeficijentom inteligencije bez polaganja testa? Kada komuniciramo sa ljudima, obično ne znamo njihov IQ. Posmatramo šta pričaju i kako se ponašaju.

Tipično, 70% svih ljudi ima IQ između 80-120. Oko 95% svih ljudi ima IQ između 70-130. Ljudi sa visokom inteligencijom obično postižu koeficijent iznad 130 u zavisnosti od toga koji se test koristi. Prvih 0,1% inteligentnih ljudi na svetu, prema ovim testovima, ima koeficijent inteligencije preko 145.

Inteligencija postoji na mnogo nivoa. To može da bude sposobnost rasuđivanja, razmišljanja i rešavanja problema (tečna inteligencija). To može biti sposobnost korišćenja prethodno naučenih veština, znanja i metoda (kristalizovana inteligencija). I, može biti zasnovano na domenu kao što su muzika, umetnost, matematika, jezik, sport, itd. Ili može biti opšti izdanak kognitivnih sposobnosti (mentalnih procesa).

Postoje mnoge druge vrste inteligencije, poput emocionalne i socijalne. Kada nekoga ocenjujemo kao inteligentnog, obično ne ocenjujemo njegov rezultat na testu inteligencije. Razmatramo praktičnu kombinaciju mnogih vrsta inteligencije kao što su kognitivni kapacitet i emocionalna inteligencija. Evo kako da prepoznate visoku inteligenciju.

1. Dobro pamćenje i sposobnost razmišljanja

Postoji mnogo tipova memorije. Radna memorija je kratkoročna privremena memorija koja se koristi za skladištenje informacija. Pristup i fleksibilnost pamćenja stvari zavisi od toga koliko lako osoba može fleksibilno razmišljati i pristupiti prethodno naučenim informacijama.

Deklarativna memorija opisuje našu sposobnost da pamtimo iskustva, činjenice i trivijalnosti. Sećanje na te informacije obično stvara utisak da je neko pametan i dobro naučen. Ove 3 vrste sećanja pomažu ljudima da razmišljaju na koristan način koji rešava probleme ili inovativan – znak i kristalizovane inteligencije (znanje) i fluidne inteligencije (aktivno razmišljanje).

2. Opšte i prećutno znanje

Izvan teorije, inteligencija se ogleda kroz rad, akademski uspeh, društevno prilagođavanje. Ove dimenzije života zahtevaju opšte i prećutno znanje, a to je sposobnost razumevanja stvari koje se ne govore uvek naglas. Kulturno ponašanje, empatija flertovanje, dinamika razgovora zavise od prećutnog znanja koje pokazujemo govorom tela i postupcima. Na primer kada je loše vreme da pozovete nekoga na sastanak? Koji je dobar momenat da započnete raspravu?

3. Dobra procena i učenje na greškama

Dobra procena ogleda se kroz širu sliku i analiziranje detalja. Inteligentna osoba može precizno proceniti kako bi stvari mogle da se odvijaju u budućnosti. Na taj način može da proceni odluke koje treba da donese, a samim tim i osnažuje intuiciju.

4. Visok nivo kreativnosti

Nisu možda svi inteligentni ljudi kreativni, ali kreativni ljudi jesu inteligentni. Prema istraživanju kreativnost i inteligencija nisu dve različite mentalne sposobnosti. Kreativnost zavisi od osnovne inteligencije jer bilo koji oblik kreativnog rada zahteva rešavanje problema, široko i analitično razmišljanje, specijalizovane veštine i znanja i aktivnu maštu.

Sve su to osnovne kognitivne sposobnosti.Zbog ovoga, kreativnost nije isto što i bavljenje nekim oblikom umetnosti. Kreativnost je sposobnost da se konstruiše nešto novo, jedinstveno ili inovativno, poručuju sa sajta Cognition Today.

5. Rešavanje problema

Ako pogledamo definiciju inteligencije, rešavanje problema je deo nje. Inteligencija se odnosi na uspešno prilagođavanje, obradu informacija i primenu znanja. Sve su to, efektivno, načini za rešavanje problema. Naravno, posmatramo kako ljudi rešavaju probleme, a ne šta se dešava u njihovim glavama.

Testovi inteligencije su takođe testovi za rešavanje problema. Ako vidite da ljudi rešavaju teške probleme u bilo kojoj oblasti kuhinji, inženjeringu, prodaji i marketingu, matematici ili komunikaciji, lako je poverovati da su inteligentni.

Sensa