Jelena Boljević je apsolventkinja novinarstva na fakultetu Političkih nauka u Beogradu, bavi se modnim aktivizmom i kreiranjem sadržaja u domenu društvenih mreža, a njena ljubav prema modi seže još do tih dana kada je vodila modni blog i bavila se fotografijom:
“Sa godinama sam sve više počela da uviđam (i svedočim) nagli porast rasprostranjenosti brze mode i konzumerizma, kako u svetu tako i u našem društvu. Kao nekome ko voli modu, oblačenje, stilizovanje i modnu industriju posmatra kao umetnost, nimalo mi se nije dopadalo to što vidim.
Konzumerizam je polako ali sigurno sve više uzimao svoj danak nad svim sferama života, pa tako i nad modnom industrijom. Toksični obrasci poslovanja i samog funkcionisanja industrije koji se zasnivaju na tome da nam je sve uvek dostupno i plasirano kao nešto bez čega ne možemo je počeo izuzetno da mi smeta”, kaže Jelena za Superženu.
Prabakine haljine koje je nasledila uticale su na nju da skroz promeni pogled na svet:
“Šamar realnosti me je pukao u onom trenutku kada sam od mame nasledila haljine svoje prababe koje su u savršenom stanju posle desetina godina. Zavirila sam u svoj ormar pun kozumeristički kupovanih krpica koje samo što se ne raspadnu posle jednog pranja i pomislila – šta li će iza mene ostati od svega toga?
Grozni podaci poput onih da je tekstilna industrija drugi najveći zagađivač životne sredine su me takođe uzdrmali. Koliko god volela modu, nisam želela da tome doprinosim”, nastavila je.
Održiva moda je za Jelenu postala modni imperativ:
“Tada je u moj život ušao pojam održivosti. Počela sam da istražujem o malim brendovima koji vode računa o načinu na koji se njihovi komadi prave, o uslovima u kojima njihovi zaposleni rade, o materijalima, krojevima, svemu. Otkrivala sam čari kupovine polovne i vintage garderobe. Čari umerenosti u kupovini, ličnog stila, promišljanja na šta ću zapravo potrošiti svoj novac.
A opet, odeće na svetu ima toliko da bi narednih šest generacija moglo da se obuče sve i da ove sekunde sve fabrike prestanu sa radom.
Zapitala sam se koja je alternativa kupovini? Razmena i poklanjanje. Nešto što sam često praktikovala u svom krugu ljudi, što i dan danas volim da radim”.
I polako, nastao je jedna humana inicijativa o kojoj se posebno priča ovih dana:
“Sama ideja za inicijativu Sestre po haljinama nastala je zapravo spontano. Nisam imala u planu time da se bavim ali sam primetila da mnoge devojke sa kojima na društvenim mrežama ulazim u komunikaciju imaju stvari koje bi želele da poklone ili prodaju nekome. Jedna od njih me je pitala imam li ideju kome da pokloni svoju nekadašnju matursku haljinu.
Kako volim da uvek imam rešenje za sve, bacila sam se na istraživanje i došla do zaključka da ni jedna institucija poput svratišta ili Crvenog krsta ne prima takav tip donacije. To je značilo samo jedno – morala sam da uzmem stvar u svoje ruke.
Potrudila sam se da cela procedura inicijative Sestre po haljinama bude što jednostavnija – na Instagramu se odvija cela magija”.
Objasnila nam je je kako “sestre” funcionišu i ko može da se javi:
“Devojke koje poklanjaju haljine šalju slike i mere svojih komada u Inbox. Ja te slike objavljujem na profil, a devojke koje žele neku od tih haljina ponovo pišu u inbox sa podacima i dokazom da završavaju školovanje. Svaka devojka koja bi poklonila svoju haljinu je dobro došla da se javi. A svaka devojka iz bilo kog mesta u Srbiji ima kod nas spremnu matursku toaletu, od frizure i manikira preko haljine, torbice i cipela.
U današnjem svetu u kome se tone garderobe svakodnevno proizvode i u istoj količini bacaju na deponije, ne želim da ni jedna devojčica ili devojka sebi uskrati odlazak na maturu i apsolventsko veče jer haljinu ne može da priušti. Isto tako, ne želim da punimo ormare i besomučno skladištimo odeću u njima, jer poenta je da sve cirkuliše. Kako odeća, tako i dobra energija”, rekla nam je.
superžena.rs
