Za mnoge roditelje koji se bore sa rakom, jedan od najtežih trenutaka jeste da svojoj deci kažu da su bolesni. Princeza od Velsa je otkrila kako je morala da saopšti poražavajuću vest svoje troje male dece nakon što joj je dijagnostikovana šok dijagnoza.
-Trebalo mi je vremena da se oporavim od velike operacije da bih započela lečenje- rekla je Kejt u duboko ličnoj, bez presedana i emotivnoj video poruci, snimljenoj u Vindzoru, i dodala:
-Ali, što je najvažnije, trebalo nam je vremena da sve objasnimo Džordžu (10), Šarlot (8) i Luisu (5) na način koji im odgovara i da ih uverimo da ću biti dobro.
Ona nije usamljena u borbi sa poteškoćama u objašnjavanju dijagnoze. Dobrotvorne organizacije za borbu protiv raka iz Engleske savetuju obolele od raka da „odvoje vreme“ da se izbore sa sopstvenim osećanjima pre nego što pokušaju da objasne situaciju deci i da pokušaju da izgovore reči “Ja imam rak” naglas kako bi bili manji šok za sebe kada deci saopštite vest.
Pacijenti takođe mogu da vežbaju sa partnerom, voljenom osobom, pa čak i sami sa sobom, kao i da zapisuju beleške, u skladu sa njegovim savetima. Savetuju da pokušate da razgovarate sa decom o dijagnozi pre nego kasnije, u slučaju da shvate da ste nezdravi ili da ste tajnoviti i počnu da brinu.
Odlaganje da im se kaže takođe rizikuje da deca uče iz drugog izvora, nešto što može biti neverovatno uznemirujuće za njih. Dobrotvorne organizacije savetuju ljudima da budu što spremniji i da imaju što više informacija na raspolaganju te da bi trebalo razmisliti o pitanjima koja dete može da postavi i o rečima koje ćete koristiti da objasnite stvari.
Jedno od pitanja na koje roditelji treba da budu spremni i da razmisle o svom odgovoru je “Da li ćeš umreti?” Važno je ne odbaciti ovo pitanje, jer će ga većina dece pomisliti, čak i ako ga ne izgovore, stoji u savetu, a piše Dejli mejl.
Ali, kako ćete odgovoriti zavisi od vaše situacije. Važno je da izbegavate da laži.
Savetuje se da tešku situaciju može da saopšti roditelj koji je saznao od čega boluje, a to može biti i drugi roditelj. Roditelj sa rakom može ili ne mora želeti da bude u sobi u to vreme, ali vesti treba da se saopšte na mestu gde se deca osećaju bezbedno.
Jedan od saveta je da ljudi govore deci u “nivou očiju”, da li “na podu ili da sede pored njih”. Roditelji mogu slobodno da drže dete za ruku ili da mu budu fizički blizu. Ako imate više od jednog deteta, pokušajte da im kažete istovremeno. Ovo, savetuje se, sprečava decu da osećaju da njihova braća i sestre znaju više od njih, a neka deca se pitaju zašto im je poslednji put rečeno.
Dejli mejl naglašava da je mlađoj deci možda potrebno samo jednostavno objašnjenje, na primer „Mama je bolesna i treba da dobije lek.“ Starijoj deci će verovatno biti potrebno više informacija, jer će imati svoja pitanja, na primer gde je rak i šta je to.
Deca nisu naučila da se plaše reči rak, kao odrasli, a oni koji nemaju iskustva sa tim verovatno će biti radoznali i postaviti nekoliko pitanja. Što je najvažnije, roditelji treba da budu iskreni u pogledu onoga što znaju o svojoj bolesti, lečenju i izgledima.
Ako deca osete da ste nejasni ili nešto krijete, možda neće verovati da govorite istinu, povećavajući njihov stres. U tom duhu, dobrotvorna organizacija kaže da je u redu priznati da ne znate odgovor na neka pitanja i reći deci da ćete saznati odgovor.
Roditelji se savetuju da kažu deci vikendom ako je moguće, a ne tokom školskog dana, jer to daje deci više vremena za obradu vesti i postavljanje dodatnih pitanja koja mogu imati. Dodaju i da možete pokazati da ste uznemireni ili da plačete kada deci govorite o svojoj bolesti, jer to može pomoći deci da procesuiraju sopstvena osećanja o tome.
-Pokažite svojoj deci da ih volite tako što ćete im reći i zagrliti ih. I podsetite ih da će se o njima uvek brinuti- savetuje Dobrotvorna organizacija za borbu protiv raka Makmilan iz Engleske.
nsuzivo.rs
