Lekari upozoravaju da prekomerno jelo, posebno teške hrane, može da izazove brojne zdravstvene tegobe, kao i da prejedanje može da izazove infarkt i moždani udar. Nutricionistkinja Sanja Ćurić za RTS napominje da i u ovom periodu godine treba da se ponašamo kao i tokom toplijih meseci.
“Imamo i po zimskom vremenu dovoljno uslova da budemo fizički aktivni i da prošetamo i da možda uradimo neku vežbu u toku dana, po kući. Jednostavno da održavamo taj neki balans i tokom zime”, kaže Ćurić.
Zimi je hrana energetski jača i drugačije se sprema nego u letnjem periodu, a tu su i slave.
“Ako imamo dve slave u toku dana, na jednu da odemo, na primer, za vreme ručka, a drugu za vreme večere. Ako je to neizvodljivo, onda kad smo na slavi i treba da ispoštujemo domaćina, da kada izaberemo šta ćemo da jedemo, da manju količinu hrane stavimo u tanjir. Posle toga, ako imamo mogućnosti, malo da prošetamo, ako ne, onda sutradan da se vratimo na normalnu, balansiranu raznovrsnu ishranu i da pojačamo malo šetnju ili neku fizičku aktivnost”, ističe nutricionistkinja.
Međutim, podaci govore da ne umemo da budemo umereni u svemu i da lekari imaju dosta problema kada dođe period slava, novogodišnjih i božićnih praznika. Sanja savetuje da ukoliko se jave bolovi i grčevi u stomaku treblo bi otići u zdravstvenu ustanovu kako bi se isključilo trovanje hranom.
“Ako se baš prejedemo, malo kisele vode, sode bikarbone može u prvi mah da nam pomogne u toj priči, takođe i šetnja. Preventivno ne bi bilo loše da ne unosimo tečnost pola sata pre, za vreme i pola sata posle obroka. To će nam malo zaštititi digestivni sistem i neće dovesti do nadutosti i lošeg varenja”, daodaje Ćurić.
Jaka hrana pravi i druge probleme u organizmu, utiče na krvne sudove, pa neretko bude povećan broj infarkta ili moždanih udara u ovom periodu. Zato se osobama sa kardiovaskularnim problemima savetuje redukcija ishrane i akcenat se stavlja na dobre masnoće i manje i soli.
“Da se biraju namirnice sa nižim sadržajem soli i kod kuvanja, na primer, namirnice ne treba soliti, nego na kraju pripreme jela, pošto svaka namirnica u sebi ima određenu količinu soli, dodati na kraju kuvanja jela, posoliti po ukusu“, preporučuje nutricionistkinja.
Kako se pripremiti za post
Pošto se ne unosi mrsna hrana mnogi misle da se zdravo hrane, ali i kod posta moramo da se pridržavamo određenih pravila.
“Post je savršeno vreme da promenimo neke navike u ishrani, da se, ako nismo uobročeni, da se uobročimo. Ista pravila važe, da imamo balansiranih pet obroka u toku dana, razmake između obroka 3-4 sata. Naravno, da ne mešamo neke složene ugljene hidrate u toku obroka, jer često znamo da pojedemo pasulj uz hleb i to nam jednostavno malo povećava energetsku vrednost i duplira nam neke vrste makronutrijenata u tom obroku. Znači, da opet akcenat stavimo na sveže voće i povrće”, naglašava nutricionista.
U toku posta riba se podrazumeva jer je bogata omega-tri masnim kiselinama koje treba da unosimo jer štite naš kardiovaskularni i digestivni sistem, dodaje nutricionistkinja. Avokado, kinoa, proso se takođe preporučuju, ali ih ne treba kombinovati sa hlebom.
“Da unosimo sve dozvoljene grupe namirnica, salatu i sveže povrće prvo da jedemo, da bismo uneli vlakna koja su jako pozitivna za našu crevnu floru. Sada imamo i kiseli kupus i turšije koje su odlična hrana za naše dobre crevne bakterije. Ova hrana ima dovoljno vitamina C, vitamina B12, vitamina E koji je jako korisan za naš kardiovaskularni sistem”, zaključuje Sanja Ćurić.
RTS
