Dok izraelsko-palestinski konflikt traje, na hiljade fotografija i videa se pojavilo na društvenim mrežama. Fotografije uplakane dece, povređene i u onim ekstremnim slučajevima- mrtve, sve se više šire. Ranije studije su pokazale da je zaustavljanje priliva uznemirujućih vesti pomoglo ispitanicima da se izbore sa osećanjem anksioznosti i depresije, dok gledanje vesti ili sadržaja na društvenim mrežama neposredno pre odlaska na spavanje može povećati nivo stresa.
Prema rečima dr Dragana Žuljevića, kliničkog psihologa i vanrednog profesora sa Fakulteta za pravne i poslovne studije “dr Lazar Vrkatića” u Novom Sadu, ljudskom rodu je izloženost ratnim scenama i informacijama škodljiva, pogotovo kada se tiču njih, ali i drugih ljudi.
-Svako od nas ima urođen kapacitet za saosećajnost i to nam budi nekakve emocionalne kapacitete koji su možda višak u sadašnjem trenutku, a logično se jave kada se izložite takvim sadržajima. Ono što je posebno važno ljudima sa naših prostora, većina nas je bila izložena nekakvim scenama koji su se ticali daleko bližeg okruženja u odnosu na Palestinu i Izrael, čak smo i poznavali neke ljude iz ratom zahvaćenih prostora, bili smo u kontaktu s njima, zaključno sa tim da su neki članovi naše porodice, pa i mi sami, bili izloženi tome. Što smo više bili izloženi, ponavljanje takvih ozbiljnih ratnih dejstava, sa štetom na civilno stanovništvo, ima jači kapacitet da nas potrese i vrati u neka vremena koja su srećom iza nas. Kod ljudi koji su traumatizovani, a u međuvremenu nisu radili na tome, može ovo dovesti do dosta ozbiljnih varijacija u mentalnom zdravlju, stanje im se može pogoršati.
Mediji nas bombarduju, podižu opštu uznemirenost
Klinički psiholog ističe da je u redu osećati grižu savesti, ali se postavlja važno pitanje- Zašto biste to radili?
-Ukoliko zaista ne možemo ni na koji način da pomognemo, to iskreno mislim, a i struka savetuje, bilo bi dobro da se izolujete ili smanjite izloženost takvim sadržajima. Samo će vam stvoriti osećaj griže savesti, besa, bespomoćnosti, frustracije, bićete tužni, a ustvari nećete moći ništa sa time da uradite. Svako osećanje pokreće nas na nekakvu aktivnost da uradimo nešto sa povodom koji je uzrokovao i potakao naša osećanja. Nažalost, mediji to ne poštuju, bombarduju nas praktično u realnom vremenu toliko da u nekim medijskim kućama imate uživo izveštavanja iz sata u sat šta se sve novo desilo. Ja nisam siguran šta time može da se postigne, osim podizanja opšte uznemirenosti kod ljudi koji ne mogu ništa da urade.
Reakcija na frustraciju je bes
Osim tuge, kao posledice saosećajnosti s tim ljudima, dolazi i osećanje besa- da vidite da se deci i drugim civilima nanosi neopisivo zlo, a vi ne možete ništa da uradite, to je nepravda, reči su Žuljevića.
-Niko nije zaslužio toliku patnju, to frustrira, a prirodna i logična emocionalna reakcija na frustraciju je bes. To je nešto što je dosta češće u odnosu na grižu savesti. Pored besa, može se razviti i opšti osećaj anksioznosti, nesigurnosti u društvene okolnosti u kojima se nalazimo, jer videti ste da je to eksaliralo za nekoliko sati. Opažanje toga diže nesigurnost u to šta će sutra biti.
Slike i videi koji na dnevnom nivou dolaze iz Palestine mogu dovesti i do stanja šoka, zbog svedočenja ekstremnom nasilju i brutalnosti, kao i moralnoj dilemi i etičkim pitanjima.
Ivona Karan
