U jutarnjem programu ugostili smo dr. Gorana Popovića, kardiologa, i Nebojšu Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca Srbije, kako bismo razgovarali o uticaju visokih temperatura na ljudsko zdravlje i radnu sposobnost.
Dr. Popović nam je dao stručne savete o tome kako se zaštititi od vrućine, dok je gospodin Atanacković govorio o pravima radnika koji rade na otvorenom.
Prema rečima dr. Gorana Popovića, ljudski organizam je vrlo adaptabilan i izdržljiv, ali to posebno važi za zdrave osobe.
– Najteže je za hronične bolesnike, starije osobe i decu. Deca se postepeno izjednačavaju po osetljivosti sa starim osobama – ističe dr. Popović.
Adaptacija na visoke temperature
– Ukoliko se organizam postepeno adaptira na visoke temperature, onda to najčešće prolazi bez posledica. Međutim, nismo svi podjednako adaptabilni na temperaturu, niti smo svi podjednako izloženi temperaturi. Nije isto da li radite na polju, kao građevinski radnik ili putar, ili sedite u komforno rashlađenoj prostoriji. Nagli prelazi iz klimatizovane prostorije na polje, gde je temperatura viša i do desetak stepeni, mogu biti vrlo stresni za organizam – objašnjava dr. Popović.
Zaštita od vrućine
– Da bismo se zaštitili, potrebno je unositi dovoljno tečnosti. U letnjim mesecima to je minimum dva litra tečnosti za zdrave osobe, ali za one koji rade na suncu po šest ili osam sati, unos tečnosti treba biti tri do četiri litra. Treba se zaštititi od direktnog izlaganja suncu, nositi šešire, kačkete, tamne naočare i koristiti kreme sa zaštitnim faktorima – preporučuje dr. Popović.
Nebojša Atanacković istakao je da poslodavci i zaposleni uglavnom pokušavaju da se pridržavaju preporuka da se ne radi na otvorenom kada su temperature iznad 36 stepeni, iako ne postoji zakonska odredba koja bi to regulisala.
– Postoji veliki broj firmi i različitih poslova, tako da je teško sve to staviti pod isti okvir. Sigurno je da neki poslovi zahtevaju boravak napolju čak i kada je vrlo toplo – naglašava Atanacković.
Saveti za radnike na otvorenom
Dr. Popović savetuje radnicima na otvorenom da povećaju unos tečnosti, koriste zaštitna sredstva kao što su šeširi i kreme sa zaštitnim faktorima, i izbegavaju najtoplije delove dana.
– Hronični bolesnici treba redovno da uzimaju prepisanu terapiju i konsultuju se sa svojim lekarom o eventualnim prilagođavanjima terapije tokom visokih temperatura – dodaje dr. Popović.
Prilagođavanje na visoke temperature
– Ljudi sa niskim pritiskom mogu imati ozbiljnijih problema tokom visokih temperatura. Njima se savetuje povećan unos tečnosti, elektrolita i soli, ali treba biti obazriv jer preterivanje može izazvati suprotan efekat. Najvažnije je da slušamo svoje telo i reagujemo na njegove signale – rekao je dr Popović.
