Za povišen krvni pritisak, odnosno arterijsku hipertenziju smo svi čuli, dok se o plućnoj hipertenziji, koja je mnogo opasnija, daleko manje govori. Sve o ovoj bolesti objasnio je kardiolog dr Arsen Ristić.
“Plućna hopertenzija je bolest krvnih sudova u plućima, teška, progresivna, vrlo opasna i nezgodna bolest koju nije lako prepoznati. Obično kreće zamaranjem u naporu, osećajem nedostatka vazduha u naporu, to tako potraje nekoliko meseci dok se pacijenti jave sa ovim tegobama, a takvim tegobama može nažalost da počne i više desetina, ako ne i više stotina što plućnih, što srčanih oboljenja”, rekao je dr Ristić.
Dr Ristić ističe da je važno javiti se lekaru ukoliko imate ove tegobe, jer se ultrazvučnim pregledom i dodatnim analizama može utvrditi o čemu je reč.
“Već na ultrazvučnom pregledu se jasno vidi da su uvećane desne srčane šupljine, da su prošireni krvni sudovi u plućima, da su povišeni pritisci i da zapravo razlog za zamaranje nije ni u čijoj glavi već je organski problem – zadebljani su zidovi krvnih sudova, postoji ugrušak koji se zaglavio u nekim od krvnih sudova u plućima… Ti povišeni pritisci zapravo opterećuju desnu stranu srca koja nije predviđena da radi pod visokim pritiscima. Leva polovina srca radi pod pritiskom koji je idealan, što se gornjeg pritiska tiče između 120 i 135, a desna polovina srca ima nekoliko puta niži pritisak i treba da bude ispod 25 srednji pritisak u plućima, ispod 30 gornji”, rekao je dr Ristić.
Kardiolog je objasnio da ukoliko je desna polovina srca dugo izložena visokom pritisku počinje da se širi, zidovi slabe i razvija se progresivna srčana slabost.
“Ova progresivna srčana slabost je drugačija nego što je srčana slabost leve polovine srca, koja se teže leči, ali su poslednje dve decenije razvijeni lekovi koji šire krvne sudove u plućima, smanjuju otpor u plućnoj cirkulaciji, koji ne samo da popravljaju kvalitet života naših bolesnika, koji vremenom postane vrlo limitiran, već i produžavaju život nekoliko puta”, rekao je kardiolog Ristić.
Dr Ristić je istakao da je jako bitno da se plućna hipertenzija dijagnostikuje i leči na vreme jer je u suprotnom životni vek bolesnika svega tri i po godine.
Poredeći plućnu sa arterijskom hipertenzijom, kardiolog je istakao da su obe vrste opasne, ali da arterijska ipak ne skraćuje život tako dramatično kao plućna.
“Povišen arterijski pritisak koji se meri na ruci je masovna bolest, to u svakoj populaciji, pa i našoj, ima više od trećine stanovnika. Ta bolest se zove tihi ubica, takođe je važna, jedan je od glavnih faktora rizika za srčani i moždani udar i ne treba zanemariti ni tu vrstu hipertenzije, ali to je bolest koja nije neposredno životno ugrožavajuća, koja će vam takođe skratiti život ukoliko nije lečena, ali ne tako dramatično i ne sa takvim tegobama kao što je to povišen krvni pritisak u plućima”, rekao je kardiolog.
Imajući to u vidu, dr Ristić je rekao da se obe vrste hipertenzije mogu lečiti, ali da su zbog toga veoma važni preventivni pregledi i blagovremeno javljanje lekaru.
“Bilo koja vrsta tegoba koje se ne mogu objasniti nečim drugim, a pre svega nešto što je vezano za nedostatak vazduha u naporu, za progresivno i pojačano zamaranje, za bolove u grudima, gubitke svesti, to zahteva da vas neko pogleda”, zaključio je kardiolog Ristić.
Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova dnevno premine više od 140 osoba.
“Analize krvi su nam veoma važne u sklopu kardiološkog pregleda, pre svega u urgentnim stanjima, kada možemo da prepoznamo neka od oboljenja koja mogu da nam ugroze život. Veoma važna analiza krvi je i ona koja može da pokaže bol u grudima, nedostatak vazduha i gubitak svesti. Takođe i kod plućne embolije koja je jedan od najčešćih uzroka smrti kod kardiovaskularne bolest”, istakao je prof. dr Arsen Ristić i dodao da analizom krvi može toliko toga da se prepozna.
“I dalje su kardiovaskularne bolesti na prvom mestu po smrtnosti u našoj zemlji, kao i u mnogim zemljama u svetu. Preventiva koja se mora sprovoditi intenzivnije kod kardiovaskularnih bolesti je u nekim segmentima jednostavna i dovoljno je samo da prepoznamo osnovne faktore rizika. Važno je poznavati ciljne u odnosu na referentne vrednosti parametara analiza”, rekao je profesor Ristić.
Ističe da na redovne preventivnivne preglede muškarci treba da dođu pre 40, a žene pre 45. godine. Takođe, laboratorijske analize treba raditi jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od tegoba zdravlja i hroničnih bolesti. Zatim se osvrnuo i na prisustvo lošeg holesterola.
“Balans između dobrog i lošeg holesterola govori nam vrlo jasno o kardiovaskularnom riziku zdravlja. Što je loš holesterol niži to je manja mogućnost od srčanog ili moždanog udara ili drugih komplikacija. Na žalost u našoj populaciji veoma značajan procenat mladih osoba ima problem sa telesnom težinom i sa visokim vrednostima masnoća, sa neadekvatnom ishranom i fizičkom aktivnošću, pa su važne preventivne mere i pregledi”, zaključio je prof. dr Arsen Ristić.
najzena.alo.rs
