Božićni običaji širom sveta su raznovrsni. Vernici koji ovaj praznik praznuju po gregorijanskom kalendaru mogu se pohvaliti brojnim božićnim običajima, od bacanja novčića, do nameštanja jaslica za Badnje veče.
Sejanje božićnog žita
Jedan od običaja koji se sačuvao do danas je sejanje božićnog žita kao simbol života i plodnosti. Zanimljivo je da ovog običaja nema u protestantskim zajednicama, ali ga katolici poštuju. Do Božića ukrašava sto, a za vreme praznika, stavlja se pod jelku, uz jaslice ili u uglu sobe. U nekim krajevima, božićno žito ukrasi se jabukom ili svećom. Posle praznika, žito se daje pernatim životinjama kako bi u toku godine napredovale. Prema narodnom verovanju, gustina, boja i sam izgled božićnog žita nagoveštava da li će iduća godina biti plodna ili ne.
Jaslice
Proslava Božića po gregorijanskom kalendaru podrazumeva i jedan izuzetno lep običaj. Naime, na Badnje veče i Božić, vernici rimokatoličke veroispovesti dolaze na poklon jaslama Bogomladenca. Improvizovane jasle se tradicionalno postavljaju u hramovima, trgovima, dvorištima, domovima, a predstavljaju poklon tri kralja ili tri mudraca. Prema predanju Gašpar, Melkiora i Baltazar sledeći zvezdu stigli su sa Istoka u Vitlajem kako bi se poklonili Bogomladencu Hristu, darovavši ga sa tri dara: zlato, tamjan i smirna.
Badnjak
Na Badnje veče, unosi se panj, a u nekim krajevima i tri panja, koja simbolizuju Sveto Trojstvo i stavljaju se na ognjište. Njihovim žarom pale se sveće, a u vatru se baci malo hrane sa trpeze i pospe vina. Veruje se da će vatra Badnjaka doneti blagostanje domu. Ono što je takođe bitno vernicima koji Božić proslavljaju po gregorijanskom kalendaru je i jelka, koja se ukrašava na Badnje veče i venac od zimzelenih grana čija je simbolika kruna sa trnovima koje je Isus nosio na krstu, zajedno sa crvenim bobicama koje predstavljaju njegovu krv.
Božićno jutro
Na samo božićno jutro, ukućani ustaju rano i po pravilu, taj dan se provodi u kući, dok se drugi dan Božića obilaze rodbina i prijatelji. Mladići devojkama poklanjaju ukrašenu jabuku Božićnicu, kao božićni dar koja simbolizuje njihov naklon.
Slama
Unošenje slame u dom na Božić obično obavlja nastariji član porodice, dok ga ostali prate uz božićnu pesmu. Slama se razbaca svuda po kući, na sto gde će se obaviti božićna večera, a simbolizuje rođenje Hristovo u jaslama. Posle Božića, ta slama se stavlja kod stoke i po polju, jer se smatra blagoslovenom i stoka će biti u narednoj godini napredna,a zemlja plodna.
Bacanje novčića
Okupljanje porodice i uloga najstarijeg člana u domu kao “glave” kuće jako je bitno za sve hrišćanske vernike na ovaj praznik. Za Božić, domaćin pali božićnu sveću i cela porodica zajedno ruča za božićnom trpezom. Domaćica sprema božićni hleb u koji ubaci zlatnik ili novčić zatim ga svi članovi porodice lome i ko izvuče novčić, veruje se da ga očekuje blagostanje, zdravlje sreća i uspeh u narednoj godini.
Svi ovi običaji imaju ukorenjenu tradiciju kod vernika širom sveta, a Božić kao praznik porodice, mira i ljubavi treba provesti u krugu najbližih u slozi i blagostanju.
nsuzivo.rs
